Tajne Moći Ogledala

    I danas mnogi tvrde da odledalo daje odraz ne samo vidljive realnosti, nego i nevidljivih energija. Da li je to sujeverje? Nisu naši preci bili toliko sujeverni kada su nosili priveske od ogledala radi zaštite od uroka i urokljivih očiju.

    Slična verovanja sačuvana su u svetu i dan danas. U španskim selima deci na ramena stavljaju ogledalca. Smatra se da se na taj način odbijaju zavidni i zlobni pogledi i vraćaju se zlobnicima. Smrtonosan pogled Meduze je paralisao i pretvarao u kamen svakoga ko je bio neoprezan da je gleda direktno u oči. Ali je Atina (boginja mudrosti) dala Perseju bakarni štit ispoliran kao ogledalo i junak je pomoću odraza u njemu uspeo da skine glavu čudovištu...

   
    Ali, evo i pitanja: zašto je štit bio baš bakarni, a ne, recimo, srebrni? I zašto su Kinezi u krevet stavljali baš mesingana ogledala? Zbog siromaštva? I da li ima značaja od kog je materijala napravljeno ogledalo? Očigledno da ima. Danas znamo da je mehanizam odraza energije koja je u dodiru sa supstancom (bez obzira da li je to energija radio-talasa, vidljive svetlosti ili rentgenskih zraka) u stvari isti: prodirući u supstancu, ta energija pomoću složenih procesa izaziva obratnu emisiju - zračenje sopstvenih čestica. Upravo to mi primamo kao odraz. Ali, kakvom će dijapazonu pripadati to sekundarno zračenje umnogome zavisi od svojstava supstance. Tako, postoji mišljenje da metali toplih nijansi (bronza, bakar, mesing, zlato) u znatnoj meri apsorbuju 'mesečeve' (hladne, deprimirajuće, Jing) energije i lepo uzvraćaju 'sunčane' (tople, stimulativne, Jang) energije. Ta se hipoteza u potpunosti poklapa sa savremenom naukom: psiholozi i fiziolozi dobro poznaju koliko blagotvorno deluju na čoveka 'tople' boje i koliko deprimirajuće deluje one 'hladne'. Možda fine energije koje prate umrtvljeno hladnu svetlost mesečine na Zemlji i jesu odgovor na jednu tajnu: zašto je brojnost psihičkih poremećaja, nemotivisanih postupaka, samoubistava i kriminala u znatnom porastu dok je mesec pun.

    I da li o istoj sposobnosti ogledala da apsorbuje jednu vrstu energije i da odrazi drugu vrstu svedoči jedan čudan savet? Taj savet je dao svojevremeno poznati istraživač abnormalnih pojava, francuski naučnik Kamij Flamarion (1842-1925): 'Ako se plašite da gledate duhove, pokušajte da ih posmatrate preko ogladala ili pomoću bilo koje površine koja ima odraz...'
    Da li je u tome odgonetka posebnih svojstava čuvenih venecijanskih ogledala? Uzrok njihovog blagotvornog uticaja na raspoloženje i zdravstveno stanje nije bio jasan dugi niz godina. Smatrali su da je stvar u tajni biljurnog stakla koje su pronašli 1516. godine braća Andrea i Domeniko sa ostrva Murana, blizu Venecije. Ali, nedavno su otkrili da su italijanski majstori dodavali malo zlata u amalgam i zato je odraz dobijao prijatnu toplu nijansu. Dakle, nije isključeno da je stanje zdravlja vlasnika venecijanskih ogledala poboljšano ne samo zahvaljujući estetskim kvalitetima odraza. Sasvim je moguće da plemeniti metal daje posebna svojstva nevidljivoj psi-površini ogledala i zato se efikasnije apsorbuju negativni energetski tokovi i bolje se odražavaju povoljni.
    Nije isključeno da zlatne kupole crkava imaju sličnu funkciju: zahvaljujući materijalu i ispupčenom obliku one zrače 'sunčane' komponente kosmičke energije, koju dobijaju sa neba i na taj način oplemenjuju prostor oko hrama.


   Ogledala se često koriste i za odbranu od takozvanih 'energetskih promaja' - suviše jakih protoka prane. Orijentalni stručnjaci savetuju u tim slučajevima veliki oprez: oni mogu da oštete energiju stanara, da je destabilizuju i čak da izazovu bolest.
    Takve protoke treba zaskočiti, to jest, neutralisati. Zato se koriste ogledala. Na primer, ako energija koja ulazi u kuću na ulazna vrata ili na prozor 'dobija ubrzanje' duž dugačkog hodnika i usmerava se direktno u malu prostoriju na vrhu hodnika (kuhinja, kupatilo), onda se savetuje da se na vrata ove prostorije sa spoljne strane stavi ogledalo. Da bi se zakočio jak energetski protok energije od puta koji završava na kući ispred ulaza se takođe postavlja ogledalo.

    Ponekad smo čuli od naših starih: 'Ogledalo treba skloniti iz spavaće sobe ili će vas mučiti boleštine.' Možda i treba poslušati ovaj savet. Mistici kažu da je ogledalo u stanju da odrazi opasne energije takozvanog niskog astrala, i ako je usmereno prema postelji, onda će ove energije na koje je čovek najosetljiviji u snu, zračiti na usnule. Ukoliko nemate mogućnost da premestite nameštaj ili ogledalo, onda ga treba prekrivati nečim preko noći. Ova tradicija postoji u mnogim zemljama i kulturama.
    Ali, ogledala se lako mogu pretvoriti iz neprijatelja u zaštitnike. Treba ih samo okrenuti tamnom stranom prema sebi. Ljudi su to znali odavno. Tako su se u stara vremena u Kini na baldahin iznad kreveta ili negde pored kreveta kačila mala (obavezno okrugla) mesingana ogledalca. Smatrali su da će se zli dusi čim se ogledaju u ogledalu uplašiti i pobeći. Izgleda da ta verovanja nimalo nisu naivna: danas stručnjaci jako dobro znaju kako se ponekad suzbiju radio-talasi, kada im se u susret šalju odraženi signali. Sasvim je moguće da se nešto slično dešava i sa finijim patogenim energijama ('zlim dusima') kada se susreću sa sopstvenim odrazom na površini ogledala. Nije isključeno da i drevni kineski običaj da se na grudima, i čak leđima, nosi ogledalo 'protiv zlih duhova' ima isti smisao.
    Neutralisanje svojstva ogledala korisno je i u drugim slučajevima. Tako na Istoku postoji tradicija da se ljudi ograđuju ogledalima od komšija u čijem se domu desila nesreća. Ogledala stavljaju i iza prozora da odbiju 'lošu' energiju od loših komšija ili od suviše približenih štetnih zgrada: industrijskih postrojenja, bolnica... Da bi se neutralisao štetan uticaj velikih zgrada koriste se konveksna ogledala u kojima se ove zgrade ogledaju u iskrivljenom obliku i na taj način rasejavaju lošu energiju.
    Danas mnogi već znaju za takozvane geopatogene zone, koje su dosta opasne po zdravlje živih bića. Često su protoci energije pod zemljom (energetski čvorovi) veoma male površine - veličine knjige, ali su veoma koncentrisani. Zato je važno razmestiti nameštaj u kući tako da postelja i druga mesta gde duže boravimo ne budu u opasnim zonama. Nažalost, u našim malim stanovima to nije uvek moguće. Onda ogledalo ponovo dolazi u pomoć. Stručnjaci za biolokaciju smatraju da je dovoljno ogledalo smestiti na pod na potrebnom mestu (na primer, ispod kreveta) sjajnom površinom na dole, i znatno će se smanjiti ili potpuno poništiti uticaj negativnog zračenja. Preporučuje se takođe da se na donjoj površini kreveta, stolice ili fotelje zalepe krstovi od aluminijumske folije. Takav sjajan krst ne samo da obija energiju, nego zahvaljujući svom obliku uvrće je i rasejava. Kažu da čim to uradite odmah se poboljšava san, smaljuje se razdražljivost.

    Ipak, ogledalo zbog svoje sposobnosti da odražava, ne samo da neutralizuje opasna zračenja iz dubine Zemlje, nego odbija i korisnu energiju koja nam stiže iz Kosmosa. Na neki način dolazi do samoponištavanja dolazeće i odbijene energije. Da li zbog toga još u davna vremena nisu dozvoljavali da se ogledala okreću sjajnom stranom na gore?


    U svim vremenima svi narodi imali su ozbiljni i najčešće oprezan odnos prema ogledalima. Na primer, u različitim zemljama postojalo je ovakvo verovanje: dete pre nego što napuni godinu dana ne treba da se ogleda u ogledalu jer će ga u protivnom snaći raznorazne nesreće. neko će dete prestati da raste, kod drugog će biti problema sa prvim zubima, treće će mucati ili će kasno progovoriti, odnosno neće nikada. U Evropi su smatrali da je naročito štetno da se gleda u ogledalo u polumraku ili uz veštačko osvetljenje. U Švedskoj i danas veruju da će devojke koje se ogledaju u ogledalu uz sveće postati neprivlačne. U Nemačkoj ogledala su potpuno sklanjana iz kuće u poslednjim mesecima trudnoće. I danas postoji verovanje da što manje u stanu imate sjajnih predmeta i površina za ogledanje - to bolje po vas. U čemu je stvar?
    Ne tako retko se čuje mišljenje da žene stare brže od muškaraca jer se suviše često gledaju u ogledalo. Sve je moguće. U svakom slučaju, efekat starenja može se lapo objasniti sa pozicije savremene bioenergetike: odraz naše energije u ogledalu na račun interferencije delimično neutrališe i kao da pravi 'rupu' u našem sopstvenom polju spreda (zaštitnoj auri). Ispostavlja se da što se duže divimo sebi u ogledalu to više gubimo snagu. Malo bliže ili dalje od odledala - i ono počinje da 'jede' naše biopolje, drugim rečima 'vampiriše', usisava našu energiju. I naročito treba istaći: ne smete dugo da gledate u ogledalu sopstvene oči - to dovodi do kolosalnog gubitka energije.
    Možda će nekom zatrebati i drugi korisni saveti iz drevnih vremena. Na Istoku, na primer, ne preporučuju da se ogledalo kači suviše nisko, tako da 'seče' vrh glave najnižem članu porodice: u protivnom će njegova energetika slabiti, patiće od glavobolja. Iz istog razloga ogledala se ne stavljaju ni previše visoko.
    U Rusiji je uvek bio prisutan oprezan odnos prema ogledalima. Slovenska tradicija branila je da se žene ogledaju u ogledalima tokom 'nečistog' perioda - menstruacije, u vreme trudnoće i neko vreme nakon porođaja. A ruski staroobrednici nisu ni dozvoljavali ogledalo u kući. Smatrali su da ovaj 'đavolski poklon' ne samo što može da se zarazi 'lošom' energijom, nego i da je prenese na druge ljude. Ivan Grozni je naprosto zahtevao da ogledala za njegovu ženu Mariju Nagoj izrađuju slepi majstori - plašio se uroka koji je mogao da pređe preko ogledala.
    Možda ovo i nisu samo sujeverja? Kao što su konstatovali fizičari, optička površina i najboljeg ogledala ne samo da pruža odraz, nego i delimično (otprilike 0.01 deo) upija, što znači memoriše energiju koja se na nju zrači, bilo dobra ili loša. Ezoteristi tvrde da informacija, koju je ogledalo memorisalo, može da se zrači i tako da deluje na našu podsvest. Možda se zbog toga uvek smatralo za loš znak razbiti staro porodično ogledalo: kao stari član familije, pomagalo je sve ukućane svojim dobrim, porodičnim zračenjem.


    Jedan neobičan događaj odigrao se u Francuskoj 1997. godine. Da se tako nešto desilo pre 500 godina, u vreme najžešćih borbi protiv veštica, možda bi i bilo razumljivo, ali se priča odvija u XX veku poznatom kao najracionalnijem od svih, u kojem je – bar u najrazvijenimijim zemljama Zapada – došlo do prihvatanja takozvanog naučnog pogleda na svet i razračunavanja sa dotadašnjim praznoverjem. A ipak, Francusko udruženje trgovaca antikvitetima obratilo se novinarima želeći da upozore kolekcionare da nikako ne kupuju ogledalo s natpisom 'Luj Arpo 1743' na ramu. Rekli su da je ovo ogledalo ubilo više od 38 ljudi tokom svog postojanja i da je njihova dužnost da upozore eventualnog budućeg vlasnika na opasnost koja mu preti.
    Ovo udruženje je odlučilo da se obrati medijima kada je otkriveno da je ogledalo nestalo iz policijskog depoa u kojem je čuvano od 1910. godine nakon što je izazvalo smrt dvoje ljudi. Neko je krišom ušao u skladište i odneo nekoliko predmeta, među kojima i ovo ogledalo 'ubicu'. 'Pretpostavljamo da će lopov pokušati da ga proda i zato želimo da upozorimo sve potencijalne kupce na opasnost koja im preti', rekao je portparol udruženja i objasnio da je to ogledalo poznato po tome što je izazivalo krvarenje u mozgu kod ljudi koji su gledali u njega!
    Neki su pokušali da naučnim putem objasne ovaj fenomen, tvrdeći da se radi o specifičnom načinu na koji se svetlosni zraci odbijaju od njegove površine, ali je ipak većina umešanih u ovaj slučaj ostala u uvrenju da se to dešavalo zato što je ogledalo uspelo da na neki način sačuva svih tih nekoliko stotina godina negativnu energiju kojom je ubijalo ljude.
    Veoma veliki broj ljudi i danas veruje da u vezi sa ogledalima postoji nešto neobično i jedinstveno i da ona nisu samo bezazlene 'stvarčice' u koje se pogledamo kada želimo da proverimo kakva nam je frizura ili popravimo šminku. Upotreba ogledala (kao i svih drugih glatkih površina koje poseduju sposobnost da reflektuju svetlost) u magijske svrhe i u cilju proricanja i 'viđenja' prošlih, sadašnjih i budućih dešavanja, stara je gotovo koliko i ljudski rod i postoji u svim epohama i kulturama, a veliki broj narodnih običaja i takozvanih sujeverja koji se odnose na ogledala i na sreću ili nesreću koju ona mogu da donesu, govori da ona zauzimaju posebno mesto u kolektivnoj svesti čovečanstva.


    Moć ogledala da otkriju ono što je skriveno poznata je još od antičkih vremena. 'Gledanje' u ogledalo (ili bilo koju drugu glatku površinu koja odražava svetlost) u cilju proricanja koristili su drevni Egipćani, Arapi, Persijanci, Grci i Rimljani. U antičkoj Grčkoj, po ovoj veštini su najpoznatije bile proročice iz Tesalije koje su svoja predskazanja ispisivala ljudskom krvlju na ogledalu, a smatra se da su one naučile čuvenog Pitagoru kako da gleda u budućnost koristeći odraz mesečine na magičnom ogledalu.
    U Rimu su se ljudi vešti u 'čitanju' iz ogledala nazivali speculatii i bili su veoma traženi jer je bilo mnogo onih koji su želeli da bace pogled na svoju budućnost, dobiju odgovore na pitanja i rešenja za svoje probleme. U srednjovekovnoj Evropi, sem ogledala, korišćene su posude s vodom obojene iznutra crnom bojom (i slavni Nostradamus je zahvaljujući jednoj takvoj posudi dobijao svoje vizije). Džon Di, lični mag engleske kraljice Elizabete I, koristio je jaje od kristala i ogledalo od crnog opsidijana koje je danas izloženo u 'Britanskom muzeju' u Londonu. Francuska kraljica Katarina Mediči je često konsultovala svoje magično ogledalo koje joj je omogućavalo da vidi buduće događaje, a to je isto činio i otac Koton, ispovednik kralja Anrija IV. Johanes Hartlib, lekar nekoliko bavarskih kraljeva, tvrdio je da postoje ljudi koji su u stanju da 'pripreme' ogledalo tako da svako ko u njega pogleda dobije odgovor na svoje pitanje.
    Po narodnim verovanjima, ogledalima su se pripisivale i pozitivne i negativne moći. Smatralo se da su u stanju da ukradu čoveku dušu, a jedan od najrasprostranjenijih običaja je da se u slučaju nečije smrti u domu pokojnika prekriju sva ogledala da se ne bi desilo da duša umrlog ugleda sebe i tako ostane zarobljena između dva sveta, a veoma mnogo ljudi veruje da ako neko vidi svoj odraz u ogledalu u prostoriji u kojoj je neko umro, to znači da će i on sam uskoro doživeti istu sudbinu. Takođe, ogledalo treba ukloniti iz sobe bolesnika jer je duša u vreme bolesti mnogo ranjivija i podložnija uticaju zlih sila. Slomiti ogledalo je loše znamenje i doneće 7 godina nesreće, ali je još opasnije ogledati se u njemu noću pri svetlosti sveće jer tada mogu da kroz njega nagrnu duhovi iz drugog sveta.
    Postoji i mnoštvo pravila za postavljanje ogledala u domu. Opšteprihvaćeno pravilo je da ogledalo ne sme da se nalazi u spavaćoj sobi. I u Feng-šuiu, drevnoj kineskoj nauci o harmonizaciji energije u životnom prostoru, ogledala zauzimaju posebno mesto i postoje stroga pravila za njihovo postavljanje i korišćenje, s posebnim naglaskom na zabranu njihovog postavljanja u prostoriji u kojoj se spava. Jedna od tehnika koja se preporučuje posle posete nekog 'neprijatnog' gosta je da se plamenom sveće prođe ispred ogledala i tako odstrani negativna energija koju je uneo u kuću. Ogledala mogu da se koriste i za odbranu od zlih sila i to posebno od 'urokljivog oka' i zbog toga je u XVII veku u Evropi postojala moda nošenja malog ogledala na šeširu.
    Jedna od čestih scena u horor-filmovima je da neki od junaka pogleda u ogledalo i ugleda potpuno nepoznat lik na njemu. Ponekad se dešava da vide i odraz nekog entiteta 's one strane' pored svog lika, a neki vide sebe, ali sa manje ili više izmenjenim crtama lica. Pošto se ovakve stvari ne dešavaju samo u filmovima, već i u stvarnom životu, mnogi su pokušali da objasne ovaj fenomen proglašavajući ga običnom optičkom iluzijim, dok su drugi smatrali da se najverovatnije radi o nekoj vrsti ozbiljnog psihičkog poremećaja.
    Italijanski psiholog Đovani Kaputo nedavno je pokušao da dođe do definitivnog odgovora na ovo pitanje i organizovao je istraživanje u kojem je učestvovalo 50 dobrovoljaca. Po njegovoj pretpostavci, da bi se ugledalo 'tuđe' lice u ogledalu, potrebno je posmatrati sebe desetak minuta u slabo osvetljenoj prostoriji (on je koristio lampu sa sijalicom od 25 vati postavljenu iza leđa učesnika eksperimenta).
    Po isteku 10 minuta gledanja u ogledalo, od učesnika je zatraženo da napišu šta su videli. Od 50 učesnika, 66 odsto je izjavilo da je videlo velike promene na svom licu, a među njima, 18 posto je videlo lice svoje majke ili oca, (od kojih je 8 odsto bilo živo, a 10 odsto pokojno) s donekle izmenjenim crtama, 28 procenata je videlo potpuno nepoznatu osobu, 18 odsto neku životinju (mačku, svinju i lava), a 48 odsto neko fantastično ili monstruozno biće.
    Emotivne reakcije učesnika eksperimenta bile su još zanimljivije. Gotovo polovina je izjavila da je pojavljivanje njima nepoznatog lika u ogledalu bilo praćeno osećajem da ih ta osoba posmatra nalazeći se unutar ili izvan ogledala, neki su smatrali da ih je taj 'stranac' posmatrao s pretećim izrazom lica koji im je izazvao zebnju, drugi su izjavili da je izraz njegovog liuca bio nedokučiv, a postojali su i oni koji su ga smatrali ohrabrujućim. U slučaju da su ugledali lice pokojnog člana porodice, osećali su da žele da mu postave pitanja, a monstruozna i fantastična bića su u svima onima koji su ih ugledali izazvala strah, pa čak i užas.

    Objašnjenje rukovodioca eksperimenta, Đovanija Kaputa za sve ove efekte je da je moguće da se radi o vizuelnim 'iskrivljenjima' do kojih dolazi zbog toga što naše čulo vida pokušava da iznova i iznova prepoznaje istu sliku, a to na kraju dovodi do pogrešaka u njenom tumačenju. Da li je u pravu, ostaje da se vidi.