Tajna Levorukih

   Ustanovljeno je da u pedeset odsto slučajeva roditelji levoruki imaju levoruku decu. Škotsko - irska porodica Ker (od galske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su u svom dvorcu izgradili specijalne stepenice.

    Svakog jutra milioni ljudi se bude sa osećanjem da je sve obratno, naopačke postavljeno, i da im ništa nije 'na ruku'. Kvaka se nalazi na suprotnoj strani vrata, menjač u automobilu smešten je sa nepraktične desne strane, alat je prilagođen dešnjacima... Svet kao da je sav okrenut na desnu stranu.
  Pojam 'levi' dobio je mnoga pogrdna značenja. Njime se, uglavnom, označava nešto  pogrešno neprikladno i neispravno.


    Da li je uistinu pogrešno biti levak? Mišljenja su podeljena, ali krenimo redom. Ko su levoruki i da li se oni razlikuju od desnorukih osoba?
    To su uglavnom muškarci - dve trećine ih je pripadnika muškog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Ustanovljeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji levoruki - imaju levoruku decu. Škorsko-irska porodica Ker (od gelske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine u svom zamku 'Fernihirst' izgradili specijalne stepenice da bi udovoljili muškim članovima obitelji koji su se bavili mačevanjem.
    Ipak, levorukost se ne pripisuje isključivo genima. Oko 84 procenata levaka rođeni su u porodicama gde se 'stvari pridržavaju i menjaju desnom rukom'. Osim toga, u 12 odsto slučajeva genetski identičnih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi desnoruk.
     Mnogi danas smatraju da čuđenje ne treba da izaziva pitanje: Zašto su neki ljudi levoruki, već - zašto je levaka tako malo? Levoruki sačinjavaju samo 10 procenata stanovništva. Tako je, doduše, kod ljudi. Sve druge vrste, od čimpanze do činčile, se u podjednakom broju služe ili levom ili desnom rukom.
    U potrazi za objašnjenjem - kako funkcioniše mozak kod levorukih, naučnici su došli do zapažanja da je desna ruka povezana sa levom stranom mozga i - obratno. Dešnjaci u 95 odsto slučajeva imaju centar za govor i sporazumevanje putem jezika smešten u levoj hemisferi mozga, dok je sa levorukima opet drugačije. Samo u 15 odsto slučajeva njihov govor kontroliše suprotna, to jest, desna strana mozga.
   Stručnjaci objašnjavaju da kod levorukih osoba, govor u 70 odsto slučajeva kontroliše leva strana mozga, a 15 odsto preostalih imaju centar za govor i jezik u obe moždane hemisfere.
    Da li je prošlo vreme kad su levoruki đaci učeni da pišu isključivo desnom rukom. Tu predrasudu i dalje prihvata veliki broj roditelja. Slušamo kako se često govori da levak ima užasan rukopis, da je nespretan, da muca i loše čita. Međutim, psiholozi objašnjavaju da su ti strahovi neopravdani i da je levorukost dugo služila kao krivac za sve greške, kako bi se objasnili poremećaji u čitanju i pisanju. Leva ruka je ostala prokažena u nerazvijenim društvima.
    Iako su se u novije vreme odnosi donekle promenili, i dalje sve zasluge pripadaju desnoj ruci - njome se polaže zakletva, vrše vojnički pozdravi, njome se i krsti. Ne kaže li se za nekog uspešnog saradnika: 'On je moja desna ruka'. Nasuprot tome, veruje se da leva ruka nagoveštava nesreću i neprilike. Zahvaljujući nekim medicinskim činjenicama o funkcionisanju mozga, današnja nauka je u prilici da konačno odgonetne ovu misteriju. Sasvim je izvesno da je levorukost povezana sa nasleđem. Naime, ako su oba roditelja dešnjaci, imaju 90% izgleda da dobiju desnoruko dete. Sa jednim roditeljem koji je dešnjak i jednim koji je levak, ta cifra se smanjuje na 75%, dok kod oba levoruka roditelja, ona nije viša od 60%.

    Ali, hormoni ne objašnjavaju sve. Na primer, uočeno je da od blizanaca, koji isto imaju genetsko nasleđe, jedan može biti levak, a drugi dešnjak. Izgleda da u mozgu levaka nedostaje jedan specifični gen, a nova istraživanja pokazuju da je mozak kod levaka drugačiji od rođenja. Kod dešnjaka, leva polovina je mnogo razvijenija od desne. Kod levorukih ta asimetrija nije vidljiva. Dakle, nek ose rađa kao levak i struktura njegovog mozga je nešto drugačija. Zna se da je leva polovina encefala, iznad slepoočnice, mnogo razvijenija kod dešnjaka. Ta oblast je povezana sa upotrebom jezika. Kad je oštećena, osobe gube moć govora. Ali, levoruki mnogo brže ponovo uspostavljaju tu funkciju, koja kod njih nije potpuno skoncentrisana u toj zoni. nova medicinska saznanja, uopšte uzev, ne samo da ispravljaju nepravdu prema levorukima, već i otkrivaju njihovu izvesnu premoć.
    Kaže se, recimo, da su oni obdareniji od dešnjaka za sportove, matematiku i umetnost. u sportovima koji zahtevaju istovremeno snagu, preciznost i brzinu, levoruki izgleda imaju prednost. Nije u pitanju samo njihova leva ruke, već i specifično funkcionisanje mozga. Naime, desna hemisfera, koja kontroliše levu ruku, prima i analizira i vizuelne informacije koje služe za ciljanje. Kod dešnjaka te informacije moraju proći iz desne u levu hemisferu, koja upravlja desnom rukom. Kod njih ovaj proces, dakle, iako iznosi nekoliko hiljaditih delova sekunde, ipak traje nešto duže. Zbog bolje povezanosti leve i desne polovine mozga, levaci su izgleda bolji matematičari od dešnjaka. Kao dokaz ovome, navedeno je jedno istraživanje u Americi, koje otkriva više od 50% levorukih u posebnim matematičkim razredima.   


    Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logičke informacije, dok desna odlučujuće deluje na čovekove emocije i raspoloženje. Time se i obrazlaže zašto levoruki više od drugih podležu riziku da obole od šizofrenije i pate od raznoraznih fobija i manijakalne depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levoruki češće podižu ruku na sebe. Samoubistava je među njima oko tri puta više u odnosu na desnoruke.

    Pokazalo se, zatim, da su levoruki znatno osetljiviji na delovanje pojedinih lekova. Američki istraživač Piter Irvin došao je do zanimljivog otkrića: mMedikamenti sa antidepresivnim delovanjem, sedativi, pa čak aspirin, izazivaju u moždanim ćelijama levaka znatno bržu reakciju. Uz to, čini se da su levoruki duplo više podložni šećernoj bolesti, reumatoidnom artritisu, čiru, slabosti mišića... Jedan naučnik iz Glazgova ustanovio je da se u levaka 12 puta češće javlja disleksija - nesposobnost čitanja i mucanje.
    Sa tako nabrojanim predispozicijama postaje na prvi pogled neverovatno kako ti ljudi uopšte žive. Ali, nije sve tako crno, naprotiv. Levorukost ima i svojih prednosti. Kamila Benbou, univerzitetski profesor iz Ajove u Americi, usvome istraživanju došla je do zaključka da 20 odsto matematičkih genija pišu levom rukom. Mensa, udruženje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe izveštava da je petina njenog članstva - levoruka.
    Sposobnost da u sebi integrišu osobine 'logične' leve strane mozga i 'intuitivne' ili umetničke desne strane, često levorukima omogućava da se iskažu u mnogim poljima ljudske delatnosti. Slavni zabavljači poput, Harpa Marksa, Merilin Monro i Džudi Garland bili su levoruki, baš kao i Pol makartni i Rafael Nadal.


  Levoruki su odigrali ključnu ulogu  i u mnogim ratovima u ljudskoj istoriji. Legendarne vojskovođe kao što su; Aleksandar Makedonski, Julije Cezar, Napoleon - kao i njegova supruga Žozefina, bili su levoruki.
    Mikelanđelo je čuvenu Davidovu skulpturu vajao tako da je u njegovu levu ruku stavio praćku kojom je David trebalo da pobedi Golijata. U Bibliji postoji zabeleška o oko 700 levorukih koji su nepogrešivo gađali kamenjem određeni cilj.
    Levoruki su oduvek imali pomalo poseban položaj. Za njih kažu da su osobenjaci, bundžije koje još od najranijeg detinjstva odbijaju da se ponašaju kao sav ostali svet. Ukratko, ljudi koji nisu sasvim normalni.
    Danas, učitelji i roditelji popustljiviji su i dozvoljavaju levorukoj deci da se, bez ometanja, ponašaju u skladu sa svojom prirodnom sklonošću. Ali, uprkos tome, oni nisu brojniji nego ranije. I dalje su u manjini i ima ih najviše 10-13 procenata.
    Mnogi ogledi sa pacovima, mačkama, i sličnijim nama, šimpanzama, pokazali su da jedva ako polovina od njih radije koriste jednu nego drugu šapu, pa i tada broj levaka i dešnjaka je skoro ujednačen. Kakvo je, dakle, poreklo opšte prevage dešnjaka kod čoveka? Odgovor na to, prividno bezazleno pitanje, zahteva najsavremenija znanja iz antropologije, neurologije i genetike.
    Ta neravnoteža desno-levo nije od juče. Arheolozi su, na primer, zapazili znake upotrebe desne ruke na oruđima koja su pripadala prvim ljudima, pre više od 30.000 godina. Čini se da je samo neznatan deo predmeta pripadao levorukima. Neki paleontolozi su, čak, primetili predominaciju dešnjaka kod primata od pre 1.9 miliona godina.

    Uticaj kulture ne izgleda dovoljan da se objasni ta premoć. Svakak, ni jedno društvo ne nameće upotrebu leve ruke, dok mnoga to osuđuju. Priklanjanje desnoj ruci ponekad se protivi svakoj logici, jer arapske zemlje, na primer, imale bi velikog interesa da favorizuju upotrebu leve ruke, barem kad je reč o pisanju, budići da se ono obavlja sa desna na levo. Međutim, arapski kaligrafi najčešće su dešnjaci. Ipak, uprkos problemima kod učenja i, ponekad, čak, pritiscima, levoruki su još uvek tu. Pitanje je, dakle, dvostruko: zašto su dešnjaci tako brojni i zašto levoruki, iako u manjini, još uvek postoje?


    Psihološko poreklo ove pojave ostaje nepoznato. Nastojala se uspostaviti veza sa nervnim funkcijama raspoređenim u desnoj i levoj polovini mozga. Motorne komande za desnu ruku smeštene su u levu hemisferu kao i nervni centri govora.    
    Ponekad se kod levaka primećuje dominacija desne hemisfere, kad je u pitanju govor. No to nije tako često da bi se moglo zaključiti da postoji fiziološka veza izme
u govora. što je osobenost ljudske vrste, i sklonosti ka upotrebi leve ili desne ruke. S druge strane, naše poznavanje svih finesa moždanog razvoja još uvek je nedovoljno.
    Što se tiče teorije o tome da su levoruki kreativniji od dešnjaka, to je više popularno verovanje nego naučna stvarnost, kažu istraživači. Ali do sada, pre svega ostalog, nema objašnjenja zašto levoruki predstavljaju manji ali stabilan deo stanovništva.
    Da li je, možda reč o genetskoj pojavi? Porodično prenošenje sklonosti o kojoj govorimo dovoljno je često da se upitamo kakvu ulogu u tome imaju geni.


    Pošto je 90 odsto čovečanstva desnoruko, dok se ostali primati ili podjednako služe i levim i desnim ektremitetima ili su ravnomerno dešnjaci, odnosno levoruki, može se reći da je biti dešnjak oznaka naše vrste. Uticaj gena je, dakle, neporeciv. Čini se, međutim, malo verovatnim da ćemo jednog dana uspeti da utvrdimo da li sklonost ka levoj ruci treba vezati pre za posebnu genetsku konfiguraciju nego za oponašanje roditelja i rođaka. Ma kako bilo, ta sklonost je nasledna: manje od 10 odsto dece od majke i oca dešnjaka su levoruki, dok više od 35 procenata dece od roditelja levaka i sami su levoruki. Osobina koja se tako prenosi, čak i kad nije isključivo genetska, u stanju je da kroz generacije evoluira zbog promena okoline. Sa evolutivnog stanovišta, neutralno svojstvo koje ne pruža nikakvu prednost niti izaziva smetnje u pogledu prilagođavanja, ne podleže selekciji. Ukoliko bi takav slučaj bio sa naglašenom sklonošću ka jednoj ili drugoj ruci, procenat levaka i dešnjaka morao bi da varira od jedne do druge skupine, kao kod drugih neutralnih osobenosti, kakav je na primer slučaj sa krvnim grupama. Na slici levo - Prodavnica za levoruke.
    Kada bi, dakle, levorukost značila prednost, ona bi bila generalizovana. I obratno, potpuno bi isčezla, ako bi predstavljala hendikep. Pitanje je, znači, zašto se održava, a da se pri tome ne nameće.
    Baveći se izučavanjem levorukosti kod stanovništva, neki znatiželjni naučnici istraživali su delovanje godina na tu osobenost. IZNENAĐENJE: procenat levaka sa godinama opada na spektakularan način i to od 16% u desetim godinama do 0% u osamdesetim, sudeći po nekim istraživanjima. Najpouzdanija od tih anketa odnosi se na više od milion osoba i daje varijaciju od 16% u desetim do 4% u osamdesetim godinama.
    Znači li to da ljudi stareći menjaju pretpostavljenu ruku? Društvena prinuda je snažna: sva oruđa podešena su za dešnjake, maltretirani levoruki daju do znanja da je promena moguća. No, ta promena plod je intenzivnog učenja, pre svega u ranim godinama. Opredeljenje za desnu, odnosno levu ruku, ispoljava se prvih godina života i skoro je nemoguće to izmeniti kod deteta posle devete ili desete godine. S druge strane, slobodniji odnos u odabiranju ruke pri pisanju, poslednjih dvadeset godina, nije osetnije izmenilo odnos dešnjaka i levaka među stanovništvom.
    Ako društveni pritisak ne objašnjava skoro potpuno iščezavanje levaka među osobama, to bi značilo da, u proseku, levoruki mogu da se nadaju lošijem životu od dešnjaka. U stvari, izgleda da levorukima u životu ide dosta loše. Brojne ankete otkrivaju da su, u odnosu na dešnjake, levoruki najčešće manji, kasnije ulaze u pubertet, trpe razne nelagodnosti u razvoju, češće ih pogađaju neka oboljenja, šečće su alkoholičari ili šizofreničari, a primećeno je da među levorukima ima više mucavaca.


    Uprkos tom adaptivnom hendikepu, prirodna selekcija nije uspela da eliminiše levake. Taj paradoks zainteresovao je ekipu istraživača, koji kažu: 'Levoruki treba da imaju adaptivnu prednost koja im omogućava da kompenziraju dejstvo svog nedostatka'. Prednost koja mora da postoji u svim kulturama i odvajkada, ukoliko se želi objasniti konstantnost odnosa dešnjaka i levaka u toku čitave znane istorije čovečanstva. Koja je to prednost?
    'Iznenađenje', odgovaraju istraživači. Iznenađenje koje levak priređuje dešnjaku u međusobnoj borbi! To je hipoteza koju pomenuti naučnici predlažu - prednost levaka je, znači, u njihovoj malobrojnosti! Dešnjak je uvak spremniji da se suoči sa drugim dešnjakom i da prati desnu ruku svoga protivnika. Naprotiv, biće manje vešt u odbijanju udaraca nekog levaka koji, stoga, ima više izgleda da iz sukoba izađe kao pobednik. Ta pobeda će osetno poboljšati njegov društveni položaj i omogućiti mu da lakše priđe ženama, čime se povećavaju izgledi da produži svoju lozu ili da pouzdanije obezbedi podizanje svog poroda, ukoliko ga ima.
    Istraživači navode poznati primer kod Indijanaca Janomamoa, kod kojih ratovi imaju za cilj otimanje žena od drugih plemena. Ta pojava je dolazila do izražaja tokom čitave istorije čovečanstva. Ima li ona još uvek kakvog značaja u našem savremenom životu? Nije isključeno da se prednost levorukih ispoljava u bliskoj borbi ili borbi pri hvatanju u koštac, o čemu svedoče brojne savremene ratne epizode. Bilo bi, takođe, zanimljivo, izučiti ponašanje levaka u raznim situacijama kada pobeda u fizičkom sučeljavanju donosi uvažavanje ravnopravnih.
    Da bi proverili ovu hipotezu, istraživači su proučavali učešće levaka u situacijama gde je borbena veština odlučujuća. Opredelili su se za anketu među studentima sportistima, polazeći od shvatanja da neki sportovi uvode u igru uzajamnu akciju pojedinaca u bliskom susretu. To je, očigledno, slučaj u boksu, džudou ili mačevanju; ali i u tenisu, stonom tenisu, u ekipnim sportovima poput ragbija i košarke, gde vrsta ruke favorizuje neke igrače, zavisno od njihovog mesta na terenu. Kao kriterijum, istraživači su odabrali ruku kojom se baca, koja može da ima manji kulturni i edukativni uticaj nego ruka kojom se piše. To je logičan izbor, pošto je reč o funkcionalnoj preferenciji vezanoj za vitalne pokrete strelca ili borca.
    Rezultati su nesumnjivi: među studentima sportistima, levoruki su češći nego u opštoj populaciji. Ta tendencija još je očiglednija kada se posmatra sportska elita: kod igrača tenisa nalazimo 15% levaka, 23 kod badmintona i boksa, 32 kod stonog tenisa i do 50 procenata kod mačevanja. Istovremeno, nikakva razlika ne primećuje se između opšte populacije i osoba koje se bave sportom u kome nema neposrednog sučeljavanja sa protivnikom, recima, plivanjem ili kuglanjem.
    Iako većina ljudi veruje da odluka o tome koja će mu ruka biti u svakodnevnom životu primarna, predstavlja stvar ličnog izbora, ipak to nije tako. Naprotiv, u pitanju je unutrašnje opredeljenje svake ličnosti. Ko zna, možda ste baš i vi potencijalno skloni da se više služite levom rukom, mada čitav život pišete desnom.
   Možda je tome doprinelo da odmalena roditelji decu usmeravaju da se prilagode svetu dešnjaka...


■ Levoruke osobe su brojnije među decom čiji je IQ  veči od 131
■ Levoruki imaju tri puta veće šanse da postanu alkoholičari, jer koriste desnu stranu mozga, manje kolerantnu na alkohol
■ Dvaput je više levorukih muškaraca nego žena
■ Studija je pokazala da su levoruki muškarci 15 odsto bogatiji od dešnjaka koji su  završili koledž, a 26 odsto od onih koji su završili fakultet
■ Ako su oba roditelja levoruka, šanse da i njihovo dete to bude su 50 odsto. Istovremeno, oba roditelja koji pišu desnom rukom imaju samo 2 odsto šansi da dobiju levoruko dete
■ Više od 2.500 levorukih umire svake godine zbog korišćenja predmeta prilagođenih dešnjacima
■ Dostižu ljubavnu zrelost 4-5 meseci kasnije od dešnjaka
■ Levoruke osobe koje su se šlogirale brže se oporavljaju
■ U Pensilvaniji postoji koledž, jedini takav na svetu, gde mogu da se školuju levoruki
■ Desna ruka simbolizuje mušku energiju, a leva žensku
■ Dešnjaci žive oko 9 godina duže od levorukih
■ Četiri od pet dizajnera Mekintoš kompjutera bili su levoruki