Србске Православне Молитве - No 1
Лек за Душу

    Иако тога нисмо свесни, многи од нас, нарочито данас, ипак осећају потребу за молитвом. Какве су благодети искреног обраћања Богу?


    Молитва је непосредно повезивање са Богом. Наше молитве, међутим, имају снагу и делотворност само ако у свакодневном животу и остварујемо оно за шта се молимо.

    Молим ли се за здравље, требало би и да мислим на здравље, а не на болест, и да се тако припремим за примање исцелујућих божанских енергија. Ако се молим за мир и слогу, треба да настојим да у ближњем и видим оно што је добро и да признам његове добре особине. Не смем о њему рђаво мислити и говорити.
    Оно што из мене истиче, враћа ми се натраг! Ако ближњем желим мир и гледам га у божанском светлу - дакле позитивно, онда ће мир и мене обузети. У мени ће се остварити оно за што сам се и молио.
    Желим ли да будем вољен, треба најпре и сам да волим. Из мене струји оно што јесам, и опет се, попут еха, враћа у мене. Зато је потребно да свој живот мењамо. Истинска молитва увек је уједно и истински живот. Она у себи скрива пумоћу нашег живота, и за нас људе је од највећег значаја. Исправно се молити значи исправно живети. Исправно се молити значи испуњавати Божје законе, опраштати ближњем и волети га, чак и највећем непријатељу упућивати позитивне и драге мисли. То је жива молитва. Она нам омогућује приступ у наше унутарње и отвара нашу свест Христовим исцељујућим енергијама.
    Ко се тако од срва моли и тражи од Бога снагу и помоћ, он ће је и примити. Но, ако услишење не уследи одмах, многи изгубе веру у Бога и жале се што им молитва није услишена. Тако они изоравају семе које су с поуздањем посејали у плодно тле. Треба да будемо свесни, да је искрена, истинска и жива молитва у свету праве, божанске стварности већ испуњена. Права и искрена молитва сигурно је услишена, јер оно што признајемо и што живимо већ постоји у свету унутарњег.
    Бог, наш Отац, је пуноћа. Све своје, читав свој свет, Он је уградио у нас, у нама је дакле све садржано.
Треба да знамо, већ у семену је и жетва, иако је телесне очи још не препознају. Ако право семе залијемо правим молитвама и животоносним снагама, бићемо одговарајуће и даровани.
    Тако схваћена жива молитва извире из дубоке вере и поуздања у Бога, нашег Господа, и у Христа, нашег Избавитеља. Кад знамо, да оно што желимо већ постоји, као потенцијал, у нашем унутарњем, онда само од нас зависи да ли ћемо, позитивним мишљењем и животом, и развити те снаге!
    Једна од Божијих особина је стрпљење. Ми мислимо ако се данас молимо, да ће одмах сутрадан или за недељу дана то семе исклијати и да ће одмах оследити жетва. Не можемо очекивати да ће нам се молитва испунити одмах, ту пред нашим очима.
    Било какво очекивање од Бога, израз је сумње. Не би требало да очекујемо, већ будимо сигурни да смо ус вом унутарњем већ примили! Да би се то и у спољашњем очитавало, морамо развити чврсто поуздање - љубав Божија нам се ближи, Бог је ту. он нас познаје. Ми сами себе једва да знамо. Он зна шта је за нас добро. Ми то не знамо, јер не знамо како нам је и колико оптерећена душа.
    Све служи расту наше душе. Стога, не би никад требало да од Бога нешто захтевамо, већ да му се молимо. Једино Он зна шта је добро за спасење наше душе. Учимо се стрпљењу и припремајмо тело за исцелујуће енергије. Вишњи благослов можемо примити тек када сазремо, живећи по Божијој вољи.
    За напредак људске душе потребно је и трпљење, док она не достигне одређени степен развоја. Трпљење може бити и последица још постојећих душевних преступа. У том случају га Дух Христов, унутарњи исцелитељ, не може потпуно отклонити, већ, у најбољем случају, само ублажити. Не мора више трпети само онај ко се уздигне до одређеног степена душевног развоја.

Оче наш који си на небесима, да се свети Име Твоје,
да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи, као на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење,
но избави нас од зла.


Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешног (грешну)


Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог;
И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца Рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, а не створеног, Јединосуштног Оцу, кроз Кога је све постало.
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао, и погребен,
и Који је васкрсао у трећи дан по Писму,
и који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца,
и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима,
и Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа Животворнога, Који од Оца исходи и Који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну свету, саборну и апостолску цркву;
Исповедам једно крштење за опроштење грехова, чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. Амин.


Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом, Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје, јер си Спаса родила душа наших!

Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ Твој и мој, а спасеш мене, ја ћу се у Рају осећати у туђини.
Услиши, Господе, молитву праведника Твојих Саве и Немање, те грешни народ спаси Твој, иако је грешан.
Како си спасавао Јерусалим од незнабожаца и кривоклетника, тако спаси и Београд од безверника, да се гласи спасење од Тебе, а не од људи.
Изнеможе народ Твој од чекања, не кушај до краја стрпљење његово, Господе. Господе, изнеможе народ Твој од чекања.
Сва се земља покри труповима верних Твојих, не можемо да копамо, а да мотика не звекне о кости сродника наших и не одјекне болно у душама нашим.
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље.
Смилуј се, Господе и спаси народ свој, са мном или без мене.
Амин.      Владика Николај Велимировић


    Свети србски просетитељи и учитељи молите Бога за нас.
    Од многих напасти стешњени, прибегавамо квама за спасење, о велики светитељи и патријарси: од љуте нужде и беде спасите нас.
    Напади страсти и многих брига хоће да погубе душу моју- умирите је, светитељи, вашим молитвама ка Богу и обратите бриге на весеље.
    Спаса Христа молите, изабрани чудотворци, Саво и Арсеније и Саво Други са Никодимом славним, да се избавимо од беде и невољаи варварске навале, вашим молитвама.
    Пресвета Богородице, спаси нас.
    У тугама и болестима налазимо се, па те умилно молимо за твоју посету и божанско старање, Богомати. Удостој нас тога, Владатељко.


Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде.
Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморал на улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.



О Милостиви Господе и Боже који си заповедио да поштујем оца и мајку, и заиста си до смрти сам показао скромну послушност Твојим родитељима, из дубине душе молим Ти се, о Исусе Христе, Боже мој, чуј моју молитву и помилуј моје родитеље који ме подижу у Твојој благодати и љубави. Заштити их од ђавола, опасности и болести, даруј им здравље и милостиво излиј на њих Твоје богате дарове. Благослови њихове напоре и дела, помилуј их по великој милости Твојој, да би ти верно служили и да кроз њих и ја будем достојан да Те славим и служим. Амин.


Спаси, Господе, људе Своје и благослови наследство Твоје, победу над противницима дарујући и Крстом Својим чувајући многострадални народ наш.


    Када си на стражу стао своје богодане власти, Лазаре, тада си недремљиво око стекао за чување богоданога Ти стада, и за њега си се до смрти потрудио, и отуда си и награду примио за труде своје.

    Новопросијалом звездом јавио си се на православном западу, сијајућу светлим лучама својих моштију свима вернима, а највише своме Отачеству, и све си их привукао пресветлом сијању Твојих подвига и оградио светлошћу од таме несветле, Лазаре, и од звери што по тами долазе да стадо разграбе. Онај што на висоту Божију хулу изрече гордим оком гледајући Твоја добра, Лазаре, лажљивим лукавством покушао је да Те покраде, а Ти премудрост истинску, Христа Бога, у дому срца свога имајући, гордога си под ноге Своје покорио, кличући: Нема светога осим Тебе, Господе! Побеснелог Турчина видевши где с мноштвом незнабожаца против Тебе долази, Лазаре, давидски си на борење са њим изашао и њега као другог Голијата победио, узвикујући: Нема светога и нема праведнога изнад Тебе, Господе!
    Поборнику Православља и Мученику нелажном хвалу и славу сви верни Теби приносимо, Лазаре, јер се ниси убојао богоборне звери што рече: „Дођите да истребимо славитеље Праве Вере са земље српске, те да се не помене име Православља међу њима“. Као Гедеон свесилни, на најезду мноштва турског насрнуо си, нетрпећи да храмови молитвени и сасуди свети буду оскврњени.
    Волећи више да за њих умреш и душу своју да положиш, и главе си одсечење за њих претрпео, узвикујући: Слава сили Твојој, Господе! Свесилним својим усрђем, Лазаре, ухвативши се у коштац са хвалисавим Турчином и њега победивши, узвикивао си: „Нека се пролије крв моја у љубави Христа мојега, јер волим више да пузим у дому Бога мојега него ли да благујем у трулежности“. Тебе молимо, Свети, приљежно, за Цркву верну помоли се за коју си и крв Своју Мученичку излио и Православној Вери крепост против непријатељских јереси измоли и мир штоватељима својим, Лазаре!
    Као ружа багренолика и јабука благовона и као крин пољски и као миро благовоно гробница твоја, Лазаре, облагухавајући нас, весели нас и , у својој средини је имајући као ризницу многоцену, њоме се красимо, Спаса величајући. Од несреће сваке нас избави, јер смо Твоја паства.
    О, свепевана Царице, Небеска, Пресвета Богородица, што беспочетнога роди Цара славе, појцима Својим сагрешења опроштај и живота напредак у благостању подај молбама Светога Твога Лазара Великомученика!
    Отачство Ти што Тебе узгаји Твојим повојима хвали се, а подвизима и страдањима Твојим краси се, нови међу Мученицима, Лазаре! Светла је и Црква Спаса и Бога, која као ризницу богату - Свете Твоје мошти има, а ми, верни, спомен твој служећи, молбено узвикујемо:
ИЗБАВИ ШТОВАТЕЉЕ СВОЈЕ ОД СВАКОГА ЗЛА МОЛИТВАМА СВОЈИМ!


    Спаси, Господе, и помилуј децу моју (имена), супруга мога / супругу моју (име), родитеље моје (имена) , духовнога оца мога (име), кумове моје (имена), сроднике моје (имена) и све православне.