njujork — Suđenje bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu u slučaju isplate novca porno glumici, uskoro bi moglo da se primakne kraju. Sudija Huan Meršan je rekao da bi iznošenje završnih reči moglo da bude 28. maja, prenosi AP, posle čega će porotnici većati o presudi. Tramp se u 34 tačke optužnice tereti da je falsifikovao poslovna dokumenta kako bi sakrio isplatu 130.000 dolara porno glumici Stormi Danijels, da ne bi javno govorila o njihovoj aferi u kampanji 2016. Tužilaštvo ga tereti da je preko svog tadašnjeg advokta Majkla Koena isplatio Danijels 130.000 dolara, i to u dokumentima prikazao kao tarifu za advokata. Tramp je isplatu lažirao kako cela priča ne bi negativno uticala na njegov imidž u kampanji za predsedničke izbore, tvrde tužioci. Još nije poznato da li će i bivši predsednik, koji već nekoliko nedelja sedi u sudnici, svedočiti. Iako je pred početak suđenja Tramp kazao da je voljan da svedoči, njegov advokat Tod Blanš rekao je sudiji da to više nije sigurno, piše Rojters. Tramp je negirao sve optužbe i suđenje ocenjuje kao politički motivisano. Ako bude ipak odlučio da svedoči, Tramp će imati priliku da uveri porotnike da on nije lično bio odgovoran za dokumentaciju koja je u centru ovog slučaja, kao i da ospori tvrdnje Stormi Danijels da su imali seks u hotelu na jezeru Taho 2006. godine. Trampu je inače sudija zabranio da javno kritikuje učesnike procesa - svedoke, porotnike, sudiju, tužioce, pa bi mu svedočenje bila prilika da govori o postupku. Ali, sa druge strane, rizikuje i pitanja tužilaštva koje bi moglo da nađe nedoslednosti u njegovoj priči, a laganje pod zakletvom je krivično delo. Koen priznao da je krao od Trampa Do sada su svoje verzije pred sudom dali i Stormi Danijels, čije je pravo ime Stefani Kliford, kao i Trampov bivši advokat Majkl Koen - koji je u ponedeljak nastavio da odgovara na pitanja odbrane. Koen je priznao da je krao novac od Trampove kompanije - što bi moglo da podrije njegov kredibilitet kao svedoka. U odgovoru na pitanje Toda Blanša, Koen je rekao da je ukrao novac od Trampove organizacije tako što je novac, koji je trebalo da vrati jednoj tehnološkoj kompaniji, stavio sebi u džep. "Dakle, krali ste od Trampove organizacije?", pitao je Blanš. "Da", odgovorio je Koen. Dodao je da je tehnološkoj kompaniji uplatio 20.000 od 50.000 dolara koliko joj je dugovala Trampova kompanija, i da je taj keš odneo u braon papirnoj kesi. Koen je poslednji i najvažniji svedok u procesu protiv Donalda Trampa, ali je već osuđivan i priznao je da je lagao, što može biti problem za njegov kredibilitet pred porotom. Kada se njegovo svedočenje završi, Trampovi advokati imaće priliku da dovedu svoje svedoke ako to budu želeli. Ovaj postupak protiv Trampa je jedan od četiri: bivši predsednik je još optužen u dva odvojena postupka za pokušaje da prekroji izborni rezultat, i za nezakonito rukovanje poverljivim dokumentima. On je negirao sve te optužbe.

PODGORICA — Nekadašnja ministarka vanjskih i evropskih poslova Hrvatske Vesna Pusić poručuje da će predlog rezolucije o Jasenovcu, koji su 43 poslanika partija crnogorske parlamentarne većine nedavno predali u skupštinsku proceduru, negativno uticati na odnose Hrvatske i Crne Gore, kao i da se takav potez već reflektuje na crnogorski put ka EU. "Podnošenje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskoj Skupštini već se reflektuje na evropski put Crne Gore, bez obzira na Hrvatsku. To pokazuje da je Crna Gora neka vrsta političkog vazala Srbije. To je već sasvim očito", navela je Pusić u razgovoru za Glas Amerike. Ona, takođe, kaže da oni koji su inicirali donošenje rezolucije o Jasenovcu u Skupštini Crne Gore "nisu posebno ni zainteresovani za odnose između Crne Gore i Hrvatske, a sigurno nisu zainteresovani da Crna Gora uđe u EU". "To se sad i vrlo jasno vidi", ocijenila je Pusić i dodala da smatra da su "oni koji su pokrenuli rezoluciju o Jasenovcu protiv ulaska Crne Gore u EU, tako da ih to naročito i ne brine". Prema njenim riječima "nema nikakvog razloga za posebnu dobronamjernost sa Hrvatske strane u odnosima sa Crnom Gorom kada se crnogorske vlasti tako ponašaju". Bivša ministarka vanjskih i evropskih poslova Hrvatske ukazuje da vođstvo Hrvatske ne negira Jasenovac. Ona podsjeća da, "bez obzira ko vodi vladu, ko je predsjednik države, hrvatsko vođstvo svake godine odaje počast žrtvama Jasenovca, ne povezuje se i ne opravdava ustaški režim niti pojedine ustaške vođe". "Da je inicijativa o rezoluciji o Jasenovcu u crnogorskoj Skupštini pokrenuta u dobroj namjeri ja ne bih imala nikakav problem sa tim, jer zašto se ne bi komemorirale žrtve kojima se i u Hrvatskoj odaje počast svake godine. Očito je, međutim da je to pokrenuto ne da bi se komemorirale žrtve, već da bi se trgovalo sa žrtvama, odnosno da bi se umanjila i relativizirala rezolucija UN o genocidu Srebrenici", kazala je Pusić. Predsjednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić nedavno je saopštio da je “parlamentarna većina u skupštinsku proceduru stavila predlog rezolucije o Jasenovcu uz 43 potpisa podrške poslanika parlamentarne većine”. Mandić je prethodno rekao da “očekujemo stoprocentu podršku vlasti i opozicije". Najava prosrpskih stranaka da će inicirati rezoluciju o Jasenovcu uslijedila je nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić, tokom premijerskog sata u Skupštini, saopštio da će Crna Gora glasati za rezoluciju o sjećanju na genocid u Srebrenici u UN. Zbog namjere parlamentarne većine da u Skupštini izglasa rezoluciju o Jasenovcu, Hrvatska je uputila protestnu notu Crnoj Gori. Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman rekao je da bi eventualno usvajanje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu ugrozilo crnogorski put u Evropsku uniju i odnose Crne Gore i Hrvatske Knežević: Prijateljski smo ubijedili Spajića da potpišu rezoluciju o Jasenovcu Jedan od lidera koalicije Za budućnost Crne Gore Milan Knežević nedavno je, dan nakon što je rezolucija o Jasenovcu predata u skupštinsku proceduru, rekao da im je Pokret Evropa sad (PES) dostavio predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu, ali da su nakon protestne note Hrvatske odustali od potpisivanja. Knežević je, kako prenosi Pobjeda, za TV Prva saopštio da su zatim razgovarali sa premijerom Spajićem, te da su nakon toga poslanici PES-a potpisali svoju rezoluciju. “Oni su u srijedu podnijeli tu rezoluciju, odnosno poslali su nam predlog rezolucije, ali su u četvrtak odustali da je potpišu zato što je Hrvatska uputila protestnu notu. Juče je bio zadnji rok, odnosno poziv koji sam uputio Spajiću i PES je tražio dodatno vrijeme da se konsultuje sa Hrvatskom. Kao da smo mi zastupnici u hrvatskom saboru, a ne u crnogorskom parlamentu. A Crna Gora se uopšte nije konsultovala sa Srbijom oko rezolucije o Srebrenici. Međutim, nakon razgovora sa premijerom Spajićem i jednog prijateljskog ubjeđivanja, poslanici PES-a su potpisali svoju rezoluciju o genocidu u Jasenovcu. Mi smo takođe stavili potpise na tu rezoluciju i ona se našla u skupštinskoj proceduri i očekujem da ćemo odmah nakon 22. maja ući u proceduru njenog uvrštavanja u dnevi red i njenog izglasavanja”, rekao je tada Knežević. Knežević je, takođe, kazao da mu nije jasno “zašto se Hrvatska ljuti”, dodajući da je dokument dobar za dobrosusjedsko pomirenje i suočavanje sa prošlošću. “Mi u dokumentu ne pominjemo zvaničnu Hrvatsku, već Nezavisnu državu Hrvatsku i zločine koji su napravili Hrvati koji su bili u ustaškim formacijama i počinili ozbiljan genocid u Jasenovcu i na podržju NDH”, naveo je Knežević. Perić: Rezolucija o Jasenovcu može otvoriti novo pitanje sa Hrvatskom Srđan Perić iz pokreta "Preokret" kaže da je poštovanje prema žrtvama zločina nesporno bez obzira kada i gdje su se zločini dogodili. On, međutim, ukazuje da je, "kada se izmjestimo na političku ravan", jasno da se u slučaju podnošenje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom parlamentu očigledno radi o "političkom refleksu na nacrt rezolucije o Srebrenici". "Posrijedi je namjera da se preko rezolucije u Skupštini Crne Gore uravnotežuju odnosi unutar vladajuće većine, bez obzira koje će imati spoljnje efekte i koje će biti posljedice", navodi Perić u razgovoru za Glas Amerike. Perić smatra da podnošenje rezolucije o Jasenovcu može da otvori jedno novo pitanje koje do sada nije bilo otvoreno sa Hrvatskom, "sa potopuno neizvjesnom tendencijom toka kako će se ti odnosi odvijati". "Jer kao što i kod nas u Crnoj Gori to ima refleksiju na unutrašnjem političkom nivou , tako će imati i u Hrvatskoj", kazao je Perić. On ukazuje da je nakon političkih promjena na izborima 2020. izostao suštinski dijalog u crnogorskom društvu, te da se sada vidi da "prilikom međunarodnih impulsa ne može da se održi kohezija unutrašnje politike". "Utiska sam i da se dobar dio spoljnje politike doživljava kao neka vrsta nužnosti, a ne nešto što proističe iz uvjerenja i vrijednosti konstituenata aktuelne crnogorske vlasti", navodi Perić. On ukazuje da takvo ponašanje, "nejasne spoljnje politike može da, u određenom trenutku, pravi poteškoće". "Ne očekujem da će se one dogoditi odmah. Mislim da je EU veoma stalo da pošalje signal otvorenosti ka Crnoj Gori. To je sada više nego očigledno, ali ovo jeste šum koji se šalje u toj komunikaciji, gdje zbog untarašnjih političkih odnosa otvarate pitanja koja su prilično široka, a da prije toga niste pokrenuli ni dijalog u zajednici koju vodite", zaključio je Perić. DPS traži da vlada utiče na povlačenje rezolucije o Jasenovcu Najjača opozociona stranka u Crnoj Gori Demokratska partija socijalista (DPS) saopštila je da "zahtijeva i očekuje da će crnogorska vlada uticati da se iz skupštinske procedure povuče predlog rezolucije o Jasenovcu", koji su 43 poslanika partija parlamentarne većine nedavno predali u skupštinsku proceduru. Poslanik DPS-a Ivan Vuković ukazao je da je zbog namjere parlamentarne većine da u Skupštini izglasa rezoluciju o Jasenovcu, Hrvatska uputila protestnu notu Crnoj Gori. "Ako su premijer i članovi njegovog kabineta iskreni kada o ulasku Crne Gore u EU govore kao o najznačajnijem političkom zadatku naše zemlje i ako su svjesni posljedica koje bi izazvalo usvajanje ove rezolucije, a morali bi biti svjesni, i već imamo najave iz Zagreba u tom pravcu, onda s punim pravom zahtijevamo i očekujemo da će vlada uticati na to da se ovaj prijedlog povuče iz skupštinske procedure", naveo je Vuković. On je, takođe, rekao da "ukoliko želi da kroz koju godinu postane dio porodice evropskih država Crna Gora mora ostati fokusirana na sopstvene interese". "Ukoliko ne želi da Crnu Goru gurne nazad u balkansko političko blato Vlada Crne Gore mora naći način da se odupre uticaju retrogradnih, destruktivnih politika koje se kreiraju izvan granica naše države", rekao je Vuković na konferenciji za novinare. Poslanik Vuković je podsjetio da je predsjednik crnogorske Skupštine Andrija Mandić najavio podnošenje rezolucije o Jasenovcu nakon što je crnogorski premijer Milojko Spajić u Skupštini saopštio da će Crna Gora glasati za rezoluciju o sjećanju na genocid u Srebrenici u UN. "Predlažu usvajanje rezolucije o Jasenovcu kako bi se spriječio bilo kakav oblik revizionizma u odnosu na užase koji su se dešavali u tom logoru smrti. Da li ste ikog u Crnoj Gori čuli da negira to što se desilo u Jasenovcu, da relativizuje zločinački karakter Nezavisne države Hrvatske i nacifašističku prirodu ustaške ideologije, da dovodi u pitanje sistematsko ubijanje Srba, Jevreja, Roma i drugih? Te istorijske činjenice su prihvaćene i niko sa njima u Crnoj Gori ne polemiše", naveo je Vuković. Poslanik DPS-a Ivan Vuković, takođe, je ukazaio da je Skupština Srbije dva puta odbila da podrži sličnu rezoluciju o Jasenovcu i dodao da se ona sada "servira Crnoj Gori zbog trulih političkih kompromisa". Prema njegovim riječima, takva politika Vlade Crne Gore je neodgovorna i umjesto crnogorskih slijedi političke interese Srbije jer "na mjesec od dobijanja IBAR-a, koji bi Crnoj Gori trebalo da širom otvori vrata EU, predlaže usvajanje rezolucije koja ruši dobrosusjedske odnose sa jednom od država članica Evropske unije i na taj način dovodi u pitanje proces evropske integracije Crne Gore". On navodi da rezolucija o Jasenovcu služi da se "namiruju računi unutar vladajuće koalicije, a na štetu državnih interesa i evropske perpektive Crne Gore". "Služi tome da Spajić i njegov Pokret Evropa sad pošto-poto sačuvaju političku podršku, da ostanu na vlasti u Crnoj Gori. Služi tome da eksponenti zvanične politike u Beogradu, unutar vladajuće većine, opravdaju to što i dalje podržavaju Vladu Crne Gore i nakon najave da će naša država u Generalnoj skupštini UN podržati rezoluciju o genocidu u Srebrenici koju su prethodno okarakterisali kao anti-srpski dokument", kazao je Vuković. U tekstu rezolucije o Jasenovcu, između ostalog, se navodi da se oštro osuđuje genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u logoru Jasenovac, tokom Drugog svjetskog rata. "Skupština Crne Gore odlučuje da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sjećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obilježiti svake godine", navodeno je u prijedlogu teksta Rezolucije o Jasenovcu.

Pripadnici Policije Kosova ušli su danas istovremeno u nekoliko filijala Banke Poštanske štedionice u sve četiri opštine na severu Kosova. Kako je saopšteno, akcija se sprovodi na osnovu naloga tužilaštva, povodom informacija da se tu odvijaju nezakonita poslovanja.

Malo je tema o kojima kampanje Donalda Trampa i Džoa Bajdena mogu da postignu saglasnost. Jedna od njih je kandidatura advokata, aktiviste sa slavnim imenom – Roberta F. Kenedija juniora. Oba izborna štaba vide Kenedija kao osobu koja potencijalno može da im pokvari planove i odvuče glasače.

LONDON — Velika Britanija i Finska potpisaće u ponedeljak novo strateško partnerstvo za jačanje veza i suprotstavljanje "pretnji ruske agresije", rekao je britanski ministar spoljnih poslova. Dve zemlje će proglasiti Rusiju za "najznačajniju i direktnu pretnju evropskom miru i stabilnosti", navodi se u saopštenju britanskog Forin ofisa. Sporazum će potpisati ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron i njegova finska koleginica Elina Valtonen u Londonu. "Dok stojimo zajedno da podržimo Ukrajinu, uključujući pružanje vojne pomoći i obuke, jasno nam je da pretnja ruske agresije, posle rata koji je započela, neće biti tolerisana", rekao je Kameron. "Ovo strateško partnerstvo, izgrađeno na našim zajedničkim vrednostima, omogućiće da Ujedinjeno Kraljevstvo i Finska osnaže saradnju na jačanju evropske bezbednosti, kao i da iskoriste nove mogućnosti, od nauke i tehnologije do bližih energetskih veza", dodao je on. Zemlje će zajedno raditi na suzbijanju ruskih dezinformacija, zlonamernih sajber aktivnosti i podržati oporavak, rekonstrukciju i modernizaciju Ukrajine, navodi Forin ofis. Posle početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Finska se pridružila vojnom savezu NATO i zatvorila veći deo svoje granice sa Rusijom. Velika Britanija je jedna od zemalja koje vojno najviše podržavaju Ukrajinu.

LONDON — Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž može da uloži novu žalbu na izručenje Sjedinjenim Državama, odlučio je Viši sud u Londonu. Dobio je dozvolu da uloži žalbu na nalog da bude poslat u SAD da mu se sudi zbog odavanja vojnih tajni, za koje tužioci kažu da je ugrozilo živote. Ova odluka znači da će Asanž moći da ospori američka uveravanja o tome kako će se voditi njegovo buduće suđenje i da li će njegovo pravo na slobodu govora biti povređeno. Dvoje sudija Višeg suda rekla su da su mu dali dozvolu da uloži žalbu kako bi se saslušao njegov argument da bi mogao da bude diskriminisan na osnovu toga što je Asanž rođen u Australiji i strani je državljanin. Stotine demonstranata okupilo se ispred suda uoči ključne presude posle 13 godina pravnih bitaka, a od dvoje sudija je zatraženo da se izjasne da li su zadovoljni uveravanjima SAD da Asanž (52) može da se osloni na pravo na Prvi amandman ako mu se sudi za špijunažu u Sjedinjenim Državama. Vest je ispred suda dočekana erupcijom oduševljenja okupljenih koji su navijali i pevali. Asanžov pravni tim rekao je da bi, ako izgubi, mogao da bude u avionu za Ameriku u roku od 24 sata. Njegov advokat Edvard Ficdžerald rekao je sudijama da ne bi trebalo da prihvate uveravanja američkih tužilaca da Asanž, rođen u Australiji, može da traži da se osloni na prava i zaštitu koja postoje u okviru Prvog amandmana, jer američki sud neće biti obavezan ovim. „Mi kažemo da je ovo očigledno neadekvatna garancija“, rekao je on sudu. Ficdžerald je prihvatio odvojeno uveravanje da se Asanž neće suočiti sa smrtnom kaznom, rekavši da su SAD dale „nedvosmisleno obećanje da neće optužiti ni za jedan prekršaj za koji može da bude propisana smrtna kazna“. SAD su saopštile da je njihovo uveravanje o prvom amandmanu bilo dovoljno. Džejms Luis, predstavnik američkih vlasti, rekao je da je jasno stavio do znanja da Asanž neće biti diskriminisan zbog svoje nacionalnosti ni na jednom suđenju ili pretresu u SAD. Asanžov pravni tim je bio poletan, srećan i zadovoljan što je doneta ovakva odluka. Ficdžerald je rekao da bi mogli da prođu meseci pre nego što se sasluša žalba.

HAG — Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Karim Kan saopštio je u ponedeljak da je zatražio naloge za hapšenje lidera Izraela i Hamasa, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, u vezi sa njihovim akcijama tokom sedmomesečnog rata. Karim Kan je rekao da veruje da su Netanjahu, njegov ministar odbrane Joav Galant i trojica lidera Hamasa - Jahja Sinvar, Mohamed Deif i Ismail Hanije - odgovorni za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Pojasu Gaze i Izraelu. Govoreći o akcijama Izraela, Kan je u saopštenju naveo da su „efekti upotrebe gladovanja kao metode ratovanja, zajedno sa drugim napadima i kolektivnim kaznama protiv civilnog stanovništva Gaze, akutni, vidljivi i opšte poznati. "Oni uključuju pothranjenost, dehidrataciju, duboku patnju i sve veći broj smrtnih slučajeva među palestinskim stanovništvom, uključujući bebe, drugu decu i žene”, navodi se u saopštenju. O akcijama Hamasa 7. oktobra, rekao je da je lično video „razorne scene ovih napada i dubok uticaj nesavesnih zločina za koje se terete u prijavama koje su podnete danas". "Razgovarajući sa preživelima, čuo sam kako je ljubav unutar porodice, najdublje veze između roditelja i deteta, izobličena da nanese nesaglediv bol kroz proračunatu okrutnost i krajnju surovost. Ova dela zahtevaju odgovornost”, saopštio je Kan. Tužilac mora da zatraži naloge od pretpretresnog veća koje čini troje sudija, a njima je u proseku potrebno dva meseca da razmotre dokaze i utvrde da li postupak može da se nastavi. Izrael nije član suda, pa čak i ako se izdaju nalozi za hapšenje, Netanjahu i Galant se ne suočavaju sa bilo kakvim neposrednim rizikom od krivičnog gonjenja. Ali Kanova najava produbljuje izolaciju Izraela dok zemlja nastavlja sa ratom, a pretnja hapšenjem bi mogla da oteža izraelskim liderima putovanje u inostranstvo. Veruje se da se i Sinvar i Deif kriju u Gazi dok Izrael pokušava da ih uhvati. Ali Hanije, vrhovni vođa islamske ekstremističke grupe, nalazi se u Kataru i često putuje širom regiona. Najnoviji sukob na Bliskom istoku počeo je 7. oktobra napadom Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, na jug Izraela, gde je ubijeno 1.200, a kidnapovano više od 25.00 ljudi. U izraelskoj ofanzivi od tada je ubijeno više od 35.000 Palestinaca, prema podacima lokalnih zdravstvenih vlasti pod kontrolom Hamasa. Beni Ganc, bivši načelnik generalštaba vojske i sadašnji član izraelskog ratnog kabineta sa Netanjahuom i Galantom, oštro je kritikovao Kanovu najavu, rekavši da se Izrael bori uz „jedan od najstrožih” moralnih kodeksa i ima snažno pravosuđe sposobno da istražuje. „Država Izrael vodi jedan od najpravednijih ratova koji su vođeni u modernoj istoriji posle masakra koji je teroristički Hamas izvršio 7. oktobra“, rekao je on. „Stav tužioca da podnese zahtev za izdavanje naloga za hapšenje je sam po sebi zločin istorijskih razmera koji će se pamtiti generacijama". Izrael Kac, izraelski ministar spoljnih poslova, rekao da je potez MKS "skandalozan" i jednak napadu na žrtve 7. oktobra. On je rekao da je otvorio specijalnu ratnu kancelariju kako bi se suprotstavio potezu MKS, dodajući da nikakva sila u svetu neće sprečiti Izrael da vrati taoce iz Gaze i svrgne Hamas. Hamas je saopštio da "snažno osuđuje" zahtev tužioca MKS-a. „Pokret Hamas najoštrije osuđuje pokušaje tužioca Međunarodnog krivičnog suda da izjednači žrtvu sa dželatom izdavanjem naloga za hapšenje jednog broja palestinskih vođa otpora“, navodi se u saopštenju Hamasa. MKS je prvi stalni međunarodni sud za ratne zločine na svetu. Države koje ga priznaju, njih 124, u obavezi su da odmah uhapse traženo lice ako se nalazi nanjihovoj teritoriji, ali sud nema sredstava da izvrši naloge za hapšenje. Izrael i njegov glavni saveznik Sjedinjene Države nisu članovi MKS-a, kao ni Kina i Rusija. Izrael se takođe suočava sa slučajem pred Međunarodnimm sudu pravde, pred kojim je Južna Afrika podnela tužbu za genocid, što vlada u Jerusalimu odbacuje. Kanov zahtev za izdavanje naloga zbog sukob između Izraela i Hamasa dolazi 14 meseci pošto je sud izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnih zločina, optužujući ga za ličnu odgovornost za otmice dece iz Ukrajine.

Vašington — Iranski predsednik Ebrahim Raisi, ministar spoljnih poslova Husein Amirabdolahjan i drugi zvaničnici pronađeni su mrtvi u ponedeljak na mestu pada helikoptera na severozapadu Irana, javili su državni mediji. Ekipe za pretragu pronašle su olupinu u ponedeljak, dan nakon što se helikopter srušio po lošem vremenu u blizini Varzakana u iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan. Državni mediji navode da su putnici putovali nazad u Iran sa događaja neposredno preko granice sa Azerbejdžanom, gde su se sastali sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim kako bi otvorili projekat brane.   Iranski mediji navode da je srušeni helikopter bio jedan od tri koja su prevozila iranske zvaničnike nazad sa događaja, gde su otvorili hidroelektrane Koda Afarin i Giz Galasi duž reke Aras koja predstavlja granicu između Irana i Azerbejdžana. Fabrike se nalaze na potezu reke između azerbejdžanskog okruga Džabrail i iranske provincije Istočni Azerbejdžan. Alijev je objavio izjavu na platformi Ks u kojoj je rekao da je "duboko uznemiren" padom Raisijevog helikoptera i da se moli i pomaže kao "prijateljska i bratska zemlja". Iranski ustav propisuje da ako predsednik umre ili postane nesposoban, tu ulogu preuzima prvi potpredsednik dok se ne održe novi predsednički izbori u roku od 50 dana. Tu funkciju trenutno obavlja Muhamed Mokber. Uloga predsednika je podređena iranskom vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju, koji zadržava svoju konačnu vlast nad poslovima u zemlji. Raisi, ultrakonzervativni štićenik Hamneija kojeg su neki posmatrači videli kao preferiranog naslednika vrhovnog lidera, izabran je za predsednika na glasanju 2021. na kojem je njegovim najistaknutijim rivalima zabranjeno da se kandiduju i koje je obeležio rekordno nizak odziv biračkog tela. Fotografije objavljene na društvenim mrežama i koje su prema oceni Glasa Amerike na persijskom jeziku verodostojne, prikazuju protivnike iranskih autoritarnih islamističkih vladara kako u nedelju kasno na više lokacija puštaju vatromet kako bi proslavili izglede za Raisijevu smrt. U jednom video snimku, naratorka identifikuje lokaciju vatrometa kao južni Teheran. Na drugom snimku čuje se muškarac kako reaguje na, kako kaže, vatromet u gradu Sakez u severozapadnoj iranskoj provinciji Kurdistan. Glas Amerike nije mogao nezavisno da proveri okolnosti u vezi sa vatrometima jer toj kući zabranjeno izveštavanje unutar Irana. Ranije u nedelju, iranska državna TV prikazala je snimak vladinih pristalica koji se okupljaju u različitim delovima zemlje da se mole za Raisijev bezbedan povratak. Državna novinska agencija IRNA citirala je Hameneija koji je rekao: "Iranska nacija ne treba da bude zabrinuta. Neće biti poremećaja u funkcionisanju zemlje". IRNA je takođe objavila fotografiju na kojoj se vidi potpredsednik Mokber kako predsedava hitnom sednicom kabineta radi rešavanja posledica nesreće. U intervjuu za televiziju Glasa Amerike na persijskom u nedelju, nezavisni iranski novinar i istraživač Reza Talebi rekao je da ako Raisi umre, iranski islamistički vladari mogu da ga proglase mučenikom koji je umro kao rezultat zle igre njihovih glavnih spoljnih neprijatelja, Izraela i Sjedinjenih Država. Nema, međutim, dokaza o nekakoj prljavoj igri. Portparol američkog Stejt departmenta rekao je da Vašington pažljivo prati izveštaje o padu iranskog helikoptera. "U ovom trenutku nemamo više komentara", rekao je portparol. Pajam Jazdian, Farad Pulavi i Masud Faramand iz persijske službe Glasa Amerike i šef azerbejdžanske službe Glasa Amerike Asgar Asgarov doprineli su pisanju ovog izveštaja.

DENVER — NBA liga će dobiti novog šampiona, pošto su Minesota Timbervulvsi eliminisali branioce trofeja Denver Nagetse sa 4-3 u polufinalnoj seriji plej-ofa Zapadne konferencije. Timbervulvsi su u sedmom meču kao gosti pobedili Denver - 98:90, iako su u uvodnim trenucima treće četvrtine gubili sa 20 razlike. To je najveći preokret u sedmim utakmicama plej-ofa NBA lige. Protivnik Minesoti u finalu Zapadne konferencije biće ekipa Dalas Maveriksa koja je sa 4-2 u seriji eliminisala Los Anđeles Kliperse. Konferencijsko finale počinje u sredu u Mineapolisu. Džejden Mekdanijels i Karl Entoni Tauns postigli su po 23 poena u pobedničkoj ekipi, a ovaj drugi je zabeležio i 12 skokova. Entoni Edvards je utakmicu završio sa 16 poena, 8 skokova i 7 asistencija. Nikola Jokić je postigao 34 poena, uhvatio 19 lopti i podelio 7 asistencija, dok je Džamal Mari imao 35 poena. Niko od ostalih igrača Denvera nije imao dvocifren broj poena. U napetoj završnici, u kojoj je Minesota konstantno imala prednost, Edvards je pogodio "trojku" za vođstvo od 92:82 na tri minuta do kraja. Na 40 sekundi do kraja meča, kada su Nagetsi prišli na 93:88, Tauns je zakucao promašeni šut Konlija i potvrdio veliki pobedu. Nervozni su bili Nagetsi u uvodnim minutima utakmice, promašili su nekoliko otvorenih šuteva za tri poena, što je Minesota znala da iskoristi i povede sa 12:5. A onda je trener Denvera Majkl Meloun uzeo tajm-aut i situacija se potpuno promenila. Nagetsi su zaigrali znatno čvršće u odbrani i potpuno "odsekli" najboljeg igrača Minesote - Edvardsa. Za razliku od prethodnih utakmica u ovoj seriji, Džamal Mari je namestio ruku i već u prvih deset minuta postigao 13 poena. Nikola Jokić je u prvom poluvremenu poenterski pratio Marija, a pritom je bio dominantan u skoku i delio asistencije. Do kraja druge četvrtine, Mari je ubacio 20 poena, što je bilo njegovo najbolje poluvreme u ovogodišnjem plej-ofu. U nedostatku Edvardsovog učinka, Karl Entoni Tauns i Ejden Mekdanijels su bili prinuđeni da traže poene za Minesotu kako ne bi meč bio rešen već u ovom delu meča. U završnici prvog poluvremena Nagetsi su otišli na plus 15 (53:38) i delovalo je da sve ide u njihovu korist. Treća četvrtina donela je potpuno drugačiju sliku na terenu, samo jedan tim je igrao - i to je bila Minesota. Džejden Mekdenijels je ušao u ritam, a razigrao se i Edvards koji nije mogao da pogodi sa distance, ali je zato sa nekoliko ulaza i zakucavanja podigao moral ekipi. Momentum se potpuno okrenuo u tim trenucima, a Minesota je napravila seriju od 19:3 i prišla na samo koš zaostatka - 61:59. Denver u trećoj četvrtini nije ličio na šampionsku ekipu ni u jednom parametru. Domaći su promašivali otvorene šuteve i za dva i za tri poena, gubili lopte i dozvoljavali protivniku da ih nadskoči na obe strane terena. Nedostajali su Nagetsima koševi Arona Gordona i Kentavijusa Koldvela Poupa, a stao je i šut Džamala Marija. Nastavila je Minesota u istom ritmu na početku poslednje deonice i to joj je donelo rezultatski preokret i vođstvo. Edvardsu i Mekdanijelsu su se pridružili Majk Konli i Rudi Gober. Njih dvojica su pogodila u završnicama nekoliko napada, kada je delovalo da je Denver konačno odigrao kvalitetnu odbranu. Jokić je sa dve "trojke" vratio Nagetse koliko-toliko u utakmicu i u ritam, ali je odbrana i dalje bila ispod nivoa potrebnog za plasman u finale konferencije. Indijana Pejsersi igraće u finalu plej-ofa na Istoku, pošto su u sedmoj utakmici polufinala kao gosti pobedili Njujork Nikse sa 130:109 i slavili sa 4-3 u seriji. Protivnici Pejsersa u finalu Istoka biće Boston Seltiksi koji su prethodno sa 4-1 eliminisali Klivlend Kavalirse. Ta serije počinje u utorak, a prva utakmica igra se u Bostonu. U Njujorku, gosti iz Indijanapolisa maltene nisu mogli da promaše - imali su 67,1 odsto uspešnosti šuta iz igre, što je rekord NBA lige kada su u pitanju plej-of utakmice. Prethodni rekord pripadao je Boston Seltiksima koji su 1990, zabeležili procenat od 67 odsto u pobedi od 157:128, takođe nad Niksima. Pejsersima je pomoglo i to što je najbolji igrač Niksa Džejlen Branson u drugom poluvremenu utakmice polomio šaku. Tajris Halibarton je sa 26 poena predvodio ekipu Pejsersa i tako značajno popravio utisak u odnosu na prethodne tri partije odigrane u Njujorku u ovoj seriji koje su Niksi dobili. Pejsersi su u seriji protiv Njujorka gubili sa 2-0 i 3-2, ali su na kraju ipak napravili preokret i izborili prvo konferencijsko finale od 2014. Endru Nembhard i Paskal Sijakam ubacili su po 20 poena za Indijanu, a Eron Nesmit je postigao 19 poena, uz šut iz igre 8-8. Majls Tarner je sa klupe dodao 17 poena, a pet manje je postigao Ti Džej Mekonel. Donte Divinćenco je oborio lični plej-of rekord sa 39 poena, Alek Burks meč je završio sa 26 poena, a Džoš Hart je upisao 10 poena, 8 skokova i 5 asistencija.

Priština — Podsekretarka SAD za javnu diplomatiju Elizabet Alen rekla je u nedelju u Prištini, nakon razgovora sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, da SAD podržavaju evroatlantske integracije Kosova i formiranje Zajednice srpskih opština. One su razgovarale i o dezinformacijama, civilnom društvu i multilateralnom angažovanju. "Razgovarale smo i o kritičnim pitanjima, o evroatlantskom putu Kosova i o našoj bliskoj koordinaciji po ovom pitanju. Mi podržavamo Kosovo i njegovu putanju ka evroatlantskim procesima, i znam da je bitno za vas, gospođo Osmani, što smo razgovarali o ključnim koracima na putu Kosova ka evroatlantskim integracijama i formiranju Zajednice srpskih opština, ali i o podršci omladini i edukaciji kako bismo osigurali svetlu evroatlantsku budućnost Kosova. Današnje generacije pomažu da se to realizuje", rekla je Alen. Elizabet Alen i Vjosa Osmani potpisale su danas i sporazum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Kosova protiv širenja dezinformacija. Alen je istakla da su "dezinformacije problem za mnoge demokratske države" i da je "potreban multilateralni pristup". "Mi shvatamo da autoritarne vlade mogu da manipulišu informacijama i da šire dezinformacije kako bi uticale na ljude širom sveta, kako bi širile dezinformacije i strah. Stabilnost i sigurnost u jugoistočnoj Evropi na Zapadnom Balkanu je jedan od prioriteta koji sam isticala na svakom sastanku koji sam održala u ovom regionu. Kao što imamo NATO, tako ćemo izgraditi i ovu sigurnost, kako bismo se borili protiv dezinformacija od stranih zlonamernih aktera", rekla je Alen. Predsednica Kosova Vjosa Osmani rekla je da je sporazum između SAD i Kosova, protiv širenja dezinformacija "dokaz jačanja odnosa Kosova i Sjedinjenih Američkih Država". Ona je navela da "kampanje dezinformacijama predstavljaju veliku pretnju stabilnosti i nacionalnoj bezbednosti Kosova, ali i za Balkan u celini".   "Ove kampanje imaju za cilj da poseju strah, da manipulišu javnošću i da potkopaju poverenje u demokratske institucije, ali pre svega žele da potkopaju demokratiju i demokratske vrednosti koje su u temeljima naših država. Nažalost, ni Kosovo nije pošteđeno ovih napada koji dolaze i pojačavaju se kao rezultat uticaja Rusije u region, preko njenog satelita, Srbije. Ovo ne samo da je uznemirujuće, već predstavlja i aktivan rizik za destabilizaciju našeg regiona. Rusija na ovaj način pokušava da izvrši uticaj ciljajući na uspehe i dostignuća zajedničkog angažovanja naroda Kosova sa demokratskim državama, posebno sa SAD", rekla je Osmani. Podsekretarka SAD za javnu diplomatiju Elizabez Alen u Prištini se sastala i sa premijerom Kosova Aljinom Kurtijem.

Da li, i u kojoj meri, spoljna politika utiče na trku za Belu kuću? Crnogorski kadet Nikola Nikčević priča o tome kako izgleda studirati na prestižnoj vojnoj akademiji Vest Point; Vodimo vas na fudbalski turnir diplomata i predstavnika u Kongresu, koji je održan na stadionu "Audi fild" u Vašingtonu.

Vest Point, Njujork — Crna Gora, osim na Pomorskoj akademiji u Anapolisu, svog predstavnika ima i na vojnoj akademiji Vest Point - najstarijoj u Americi. Nikola Nikčević na akademiji završava treću godinu, na smjeru hemijski inženjering. Za Glas Amerike kaže da su mu obaveze mnogobrojne i da počinju od ranog jutra. „Počinjemo sa jutarnjim postrojavanjem za doručak, nakon čega imamo svi obavezni doručak, cijela akademija. Od 7 do 4 imamo predavanje, u 12 još jedno postrojavanje za ručak. Ali od 7 do 4 svako ima svoj akademski raspored što se tiče časova. Nakon čega kreću treninzi, što je za mene odbojka, znači od četiri do pola sedam uglavnom provodim na terenu. Onda ide večera i učenje za sledeći dan“. 22-godišnjak iz Nikšića na Vest Point je došao 2021, kao tek drugi kadet iz Crne Gore, posle Nevene Nikolić koja je diplomirala 2019. Na početku se suočavao se sa istim poteškoćama kao i drugi Crnogorci na američkim vojnim akademijama - prije svega kada je riječ o jeziku. „Prijavio sam se kao civil, nakon što sam završio srednju školu i pri dolasku nije bilo lako, naročito sa engleskim jezikom. Nikada nisam imao mogućnost da provodim toliko vremena isključivo pričajući engleski. I nakon te početne vojne obuke kad se naviknete na sve, na vojnu disciplinu, morate da nastavite da studirate na engleskom“. Uprkos svim izazovima, prethodno tri godine bile su uspješne za crnogorskog kadeta. „Šta god poželite, od klubova, do vojnog i akademskog razvoja, to što ovo mjesto pruža nema nigdje drugo“, ističe Nikola. Pukovnik Kori Džejms je zamjenik šefa katedre za hemiju i nauku na Vest Pointu i jedan od Nikolinih profesora. Tokom karijere predavao je mnogim kadetima iz cijele Amerike i svijeta. Nikola je, kako kaže, u samom vrhu. „Proveo sam mnogo vremena sa Nikolom. Talentovan je akademski, marljivo radi i što je najvažnije, Nikola je najbolji timski igrač, zadovoljstvo ga je imati u učionici i izvanredan je ambasador svoje zemlje“, kaža Džejms. Vest Point, koji se nalazi u istoimenom gradiću u državi Njujork, najstarija je vojna akademija u Americi osnovana 1802. godine. Do sada je na njoj diplomiralo više od 80.000 kadeta i kadetkinja, među kojima su dva američka predsjednika, dok su desetine dobitnici najviših vojnih odlikovanja. Na akademiji trenutno studira ukupno 4.400 kadeta i kadetkinja. Među njima je 57 iz 32 zemlje, između ostalog i iz Albanije, Bosne i Hercegovine, sa Kosova. Strani studenti su počeli da dolaze 1889. godine, a do sada ih je diplomiralo 568, uključujući 12 ove godine. Major Kaliči Odoča zadužen je za prijem kadeta iz inostranstva za koje kaže da se brzo integrišu sa svojim američkim kolegama. „Svaki put kada neka zemlja pošalje svoje najbolje predstavnike, oni se odmah uklope sa ostalim kadetima na Vest Pointu. Takođe, doprinose globalnoj diskusiji u učionicama. Ima različitih stranih studenata, neki su studirali u SAD ranije, neki prvi put napuštaju svoj rodni grad. I sve to zaista doprinosi kultorološkoj razmjeni“. Za Nikolu Nikčevića ističe da predstavlja sve ono što Vest Point želi od svojih studenata. „Izvanredan je kadet, zaista motivisan. I predstavlja sve ono što tražimo od studenata na Vest Pointu, u smislu liderstva, stremljenja izuzetnim rezultatima u učionici i van nje, i da bude neko koga drugi žele da slijede“. Nikola će na akademiji diplomirati u maju 2025. godine. Kaže da se raduje povratku u Crnu Goru, ali da će mu nedostajati stečena prijateljstva. „Te veze koje stvorite ovdje kada prolazite kroz svu tu obuku, koja vas gura i psihički i fizički, su neraskidive. Ali konkretno, radujem se vraćanju u Crnu Goru, životu kod kuće, porodici i službi u mojoj zemlji". Po završetku akademije, američki diplomci sa Vest Pointa služe kao oficiri u vojsci najmanje pet godina. Služba, ali u crnogorskoj vojsci čeka i Nikolu koji kaže da mu je to oduvijek bila želja. "Kada diplomiram u maju 2025. godine, vraćam se u Crnu Goru gdje sam obavezan da služim u vojsci osam godina kao oficir za hemijsko ratovanje". Pukovnik Džejms kaže da je akademija ponosna na kadete koji diplomiraju i počinju službu u SAD ili u vojskama svojih zemalja. Ističe da tu misli i na Nikolu. "Apsolutno. Postići će veoma dobre rezultate kada ode. U stvari voljeli bi da ga zadržimo…".

Crna Gora, osim na Pomorskoj akademiji u Anapolisu, svog predstavnika ima i na vojnoj akademiji Vest Point – najstarijoj u Americi. Nikola Nikčević na akademiji završava treću godinu, na smjeru hemijski inženjering.

Njujork/Vašington — Predlagači nacrta rezolucije o Srebrenici utvrdili su konačnu verziju tog dokumenta o kojem će raspravljati Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja. Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore. Konačan nacrt rezolucije, u koju je Glas Amerike imao uvid, predviđa da 11. jul bude proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine. U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Takođe, naglašava se važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici. Pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde. Od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija zahteva se da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, kako bi počela priprema za 30. godišnjicu obeležavanja 2025. i dalje traži od generalnog sekretara da uputi rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva, navodi se u nacrtu rezolucije. U preambuli konačnog teksta predloga rezolucije navodi se stav da je "krivična odgovornost pod međunarodnim pravom individualizovana i ne može biti pripisana nijednoj etničkoj ili verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini", a ističe se i "nepokolebljivu posvećenost očuvanju stabilnosti i njegovanju jedinstva u različitosti u Bosni i Hercegovini". Kako je precizirano Glasu Amerike u Ujedinjenim nacijama, za usvajanje nacrta rezolucije potrebna je prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima. Mogućnost usvajanja rezolucije kojom bi članice Ujedinjenih nacija potvrdile da je jula 1995. u području Srebrenice počinjen genocid nad Bošnjacima, uzbunila je deo balkanske javnosti, i podstakla žustro negodovanje zvaničnika Srbije i bosansko-hercehovačkog entiteta Republike Srpske. Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera. Takođe, predlog rezolucije naišao je i na oštro protivljenje Rusije - države sa kojom Srbija i RS održavaju bliske političko-ekonomsko-vojne veze. Nastojanje da se o nacrtu rezolucije raspravlja i glasa, stručnjaci vide kao simboličan potez, bez ikakvih negativnih posledica - pogotovo što je utemeljena u odavno potvrđenim činjenicama vezanim za događaje iz jula 1995. Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS). Tom presudom masovna ubistva više od 8.000 građana bošnjačke nacionalnosti u BiH definisana su kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.