Findhorn Misterija

   Ali, nikad nije kasno da se vratimo majci prirodi. Na severu Škotske, u blizini zaliva Morej, nalazi se uvala Fajndhorn. Po mnogo čemu, ovo mesto je jedinstveno u svetu. Na gotovo neplodnom, kamenom i peskovitom zamljištu, večito šibanom severnim vetrovima i kišom, nalaze se predivne bašte. Obične ruže ovde za nekoliko meseci dostignu preko dva metra visine. Da bi se ubrala glavica kupusa čovek mora da se prilično namuči, jer povrće ponekad teži i dvadesetak kilograma.

    Uprkos zakonima prirode, ovde cveće cveta i zimi. A sve što se posadi u pesak i besplodnu zemlju, uspeva bolje nego u pažljivo sagrađenim staklenim baštama širom sveta. Objašnjenje je veoma jednostavno, iako za naše pojmove teško prihvatljivo. Članovi Fajndhorn komune ostvarili su jedinstvo između čoveka i prirode, uz pomoć mitoloških bića koja se danas susreću isključivo u bajkama - uz pomoć duhova prirode.


    Komunu su osnovali Piter i Ajlin Kedi. Piter se bavio okultizmom, razvijanjem duhovnih potencijala i meditacijom. Spoznavši više sfere duha, odlučio je da se u uvali Findhorn posveti baštovanstvu. Okolno stanovništvo se izuzetno dobro zabavljalo posmatrajući Kedijeve. Padale su opklade za koliko će vremena odustati od uzaludnog posla - jer su svi znali da u Findhorrnu, osim kržljavih žbunova, ne uspeva ama baš ništa.
    Podsmeh je vremenom zamenilo čuđenje, a zatim i divljenje. Sa dolaskom Doroti Meklin, koju je Piter upoznao još 1940. ostvaren je prvi kontakt sa duhovima prirode i pojedinih biljaka, sa elementalima i Devama. Naime, ljudi iz Findhorna veruju da o svakoj biljci brinu eterična bića - Deve. Deva je reč sanskritskog porekla, a znači 'onaj koji svetli'. Doroti se opredelila za tu reč koja bi se isto tako mogla prevesit i kao 'anđeo'.
    Doroti priča: 'Započela sam taj eksperiment sa velikom dozom skepticizma. Moje koncepcije o vilama, vilenjacima i duhovima prirode bile su ograničene u početku. Pomagali su nam pri podizanju bašti i ja sam, vremenom, počela da prihvatam realnost tih bića. Izgleda da ih je to sve oduševljavalo, naročito kada smo u potpunosti primenjivali dobijene instrukcije. U početku, držali su se na odstojanju i bili prilično neprijateljski raspoloženi, objasnivši da se ne slažu sa načinom na koji čovek postupa sa prirodom, jer je on iskorištava, pohlepan je i bezobziran. Ali kada su se uverili da postupamo po njihovim savetima, pružali su nam veliku pomoć i zahtevali da sadimo sve više vrsta povrća'.

    Bar jednom dnevno, Doroti je stupala u kontakt sa njima. Saznala je da Deve pripadaju hijerarhiji koja počinje od zemaljskih patuljaka i seže do najviših kosmičkih bića. Deve planiraju oblike za sve što nas okružuje i usmeravaju energiju koja je potrebna da se ti oblici materijalizuju. Fizička tela minerala, rastinja, životinja i ljudi čini energija koja je poprimila određeni oblik, što omogućuje aktivnost kraljevstva Deva.
    Ono što mi najčešće nazivamo zakonima prirode, funkcioniše isključivo zahvaljujući njima. Deve sprovode taj zakon bez prestanka i sa zadovoljstvom, poput prirodnih kreatora biljnih oblika, a duhovi prirode ili elementali, kao što su patuljci ili vile, mogu da se opišu kao zanatlije koje koriste šematski plan i energiju koju dobijaju od Deva da bi izgradili određeni biljni oblik. Viši duhovi prirode su duhovi kiše, oblaka i rastinja. Niži, individualni duhovi prirode su pod njihovom upravom.


    Doroti se često uključivala u više svesti Prirode i tako su Piter i ona prikupljali bitne informacije koje su im pomogle da donose odluke. Anđeo Pejsaža - biće koje je nadsvetljavalo i brinulo o celokupnom području Findhorna - objasnio je Doroti da mogu da postignu čuda ako čovek uđe u novu dimenziju saradnje i harmonije sa duhovima koji nadsvetljavaju bašte. On je takođe dao Doroti detaljne instrukcije kako se priprema tlo, kompost, kako zalivati bašte, kako postupati sa biljkama i kako se nanosi tečno đubrivo. Kada bi Piter presadio neku novu biljku, Doroti bi joj poželela dobrodošlicu i uspostavljala kontakt sa individualnom Devom svake biljne vrste. Na pitanja od opšteg značaja odgovarao bi Anđeo Pejsaža. On je bio tumač stavova Deve.
    Objasnio im je da je od vitalne važnosti da se na biljke i na bašte gleda kao na nešto što zrači, a ne kao na hemijske sastave i elemente. Baštovanima je rečeno da je najvažnija stvar koju treba da primenjuju - osećanje ljubavi i odavanje priznanja biljkama
    Same Deve nemaju neki određeni oblik. Nemaju ih ni elementali. Ali u pokušaju da uspostave komunikaciju sa ljudima, načinili su sebe vidljivima, preuzevši oblik koji čovek može da razume i prihvati. Ti oblici odražavaju njihov osnovni zadatak u prirodi. Na primer, patuljak je najčešče prikazan sa krampom ili lopatom, da bi ljudi shvatili da on brine o svetu minerala.

    'Nikada nisam uspela da vidim neko od tih bića u određenom obliku, iako mi se ponekad prikaže kao obrazac, oblik ili boja' - šriča Doroti.
    Za Ajlin i Pitera, sve ovo je bio deo svakodnevnog života: -'Kada smo shvatili da smo deo iste energije u različitim oblicima, mi smo se otvorili i prihvatili nov način rada u bašti. Deve su nam rekle: 'Nama je jasno da čovek na biljku gleda kao na stvar, možda živu stvar, ali ipak - stvar. On nema jasnu viziju sveta i ne može da vidi van fizičkog oblika, i to je tačno. Bilo je potrebno mnogo godina napornog duhovnog usavršavanja da bismo stupili u kontakt sa ovim bićima, koja postoje ne samo na astralnoj, već i na materijalnoj ravni. To su ta bića sa kojima je Rok uspostavio kontakt. Kada nam se Rok pridružio u Findhornu, pomogao nam je da objasnimo i potvrdimo neke neodređene pretpostavke koje smo imali o svetu biljaka'.
    Srednjovekovni okultisti i filozofi, opsednuti traganjem za kamenom mudrosti, čvrsto su verovali da su sve stvari na Zemlji zapravo kombinacija četiri elementa - zemlje, vazduha, vatre i vode, u kojima žive i o kojima brinu nevidljiva bića - elementali. Vatra, voda, zemlja i vazduh za ezoteriste su bili osnovni okultni simboli. Za neke od njih, elemenatali su predstavljali sinonim za bića iz nižih astralnih ravni - nosioce zla i patnje. Drugi su smatrali da pravi elementali dolaze sa viših astralnih ravni i da su deo anđeoske hijerarhije.


    Rok Ogilvi, aksnije blizak prijatelj i saradnik Kedijevih i Doroti Meklin, tvrdi da je prvi susret sa elementalima, naroćito sa duhovima zemlje, ostvario 1966. godine u Kraljevskim botaničkim baštama u Edinburgu. U jednom trenutku, sedeći na klupi zagledan u predivne pejsaže, Rok je ugledao - Pana, onakvog kakvim ga opisuju brojni grčki mitovi.
    Dalje kaže: 'Imao je šiljatu bradu i dva mala roga na čelu. Noge su mu bile dlakave i završavale su se rascepljenim papcima, a koža mu je bila boje meda. Objasnio mi je da je njegov primarni zadatak da pomaže rast drveća. Mnogi duhovi prirode izgubili su interesovanje za ljudsku rasu, jer im je stavljeno do znanja da se u njih ne veruje i da nisu poželjni'.
    Za ranu hrišćansku crkvu , mitološki bog Pan bio je simbol đavola. Uostalom, gotovo sva paganska božanstva i duhovi zaštitnici, u interpretaciji crkve, postali su sledbenici nečastivog. Te iste, 1966. godine, Ogilvi je još jednom imao susret sa Panom. Dogodilo se to u baštama Findhorna, a u prisustvu Pitera Kedija. Pan se predstavio kao bog celokupnog kraljevstva elementala, ali i kraljevstva životinja, biljaka i minerala. Sama reč Pan znači sve, svuda.

    Rok Ogilvi kaže: - 'Da bi svet mogao da opstavne i preživi, potrebno je pomirenje čoveka i duhova prirode. Zbog toga je Pan morao da inicira direktan kontakt. Rekao je da ih, ponekad, ljudsko ponašanje zabavlja iako je ono često destruktivno, okrutno i strašno: - Pokušavamo da razumemo, ali to nije lako. Mi znamo da ima ljudi koji vole prirodu i koji vole bašte. Nema sumnje da bi voleli i nas kada bi mogli da nas vide. To nas čini srećnim i privlači nas njima. Ponekad, sa takvim ljudima uspostavljamo kontakt'.
    -'Glavni razlog za moju komunikaciju sa elementalima bio je da se pruži  pomoć radu u Findhornu i njegovim baštama. Bilo je potrebno da se one veze sa duhovima prirode koje su tamo već postojale, uzdignu na višu ravan.  Tako sam ja primao uputstva i dopunjavao znanje, uz Dorotinu pomoć, o svetu Deva. Konačno je mogao da se ostvari i postigne cilj Findhorna - postizanje pune saradnje između tri kraljevstva - Deva, Duhova prirode i čoveka'.


    Ogilvi tvrdi da je, tokom letnjeg solisticija 1972. godine, u Kraljevskim botaničkim baštama susreo i druge elementale - nimfe, šumske vile, vilenjake i patuljke. Bili su visoki od 2.5 centimetara do jednog metra. - 'Od momenta kada sam ušao u baštu, ona je bila puna života. Zeleni vilenjaci, visoki i do jednog metra, išli su ispred mene, puni radosti i veselja, a mali patuljci trčkarali su okolo, pleteći mi se oko nogu. Bio je to njihov dan - letnji solisticij je najvažniji praznik duhova prirode.
    Primarno stanje elementala možemo nazvati 'svetlosno biće', smatraju članovi Findhorn komune. To je vrtlog energije u stalnom pokretu, koji često menja boju. Ta svetlosna bića razlikuju se jedna od drugih po veličini i sjaju, variraju od pastelnih nijansi do jakih boja. Međutim, elementali ili duhovi prirode ne mogu da obavljaju svoje poslove oko biljaka u svojim svetlosnim formama. Zbog toga koriste energije koje im upućuju Deve da bi izgradili eterično telo ili eterični duplikat za svaku biljku koja raste i razvija se u tom duplikatu. Da bi izvršili svoj zadatak, duhovi prirode takođe moraju da imaju eterično telo.
    Svako fizičko telo ima svoj eterični, astralni duplikat, baš kao što i fizički svet, poput odraza u ogledalu, ima svoj astralni pandan. I biljke, životinje, minerali i ljudi imaju eterične oblike u svetu astrala. Svaki materijalni oblik ima svoj eterični duplikat. Čovek mora biti jako obazriv kada interveniše kod prirodnog rasta biljke. Dok pokušava da izmeni oblik veštačkim sredstvima, često primenjujući silu, čovek može da se udalji od arhetipa, prvobitnog eteričnog oblika. Pored straha i bola koji će biljka osetiti, može se dogoditi da ne uspe da se usaglasi sa eteričnim duplikatom, što će probuditi uznemirenost i tugu.
    Bez obzira u šta mi verovali ili ne verovali, činjenica je da su rezultati Findhorna premašili sva naučna očekivanja. Brojni britanski i svetski stručnjaci i autoriteti, biolozi i biohemičari, ispitujući fenomen Findhorna, ostajali su bez reči i bez objašnjenja. Godine 1969. posetio ih je i profesor R.Lindi Rob, savetnik za poljoprivredu raznih zemalja širom sveta i predstavnik Ujedinjenih Nacija tokom misije u Kosta Riki. Nije shvatao kako na tom besplodnom tlu uopšte može išta da raste. Profesor Rob je tada izjavio:
    -'U baštama izviru snaga i zdravlje. Sve je u svatu usred zime, na zemljištu koje je skoro neplodno. To ne može da se objasni umerenim količinama mešavine komposta, niti primenom bilo koje metode u organskoj poljoprivredi. Tu postoje neki drugi vitalni faktori. Život na način kako ova grupa živi, na zemlji, od zemlje, i za ljubav zemlje, jeste filozofija primenjena u praksi.
    Ričard Bejker, osnivač Društva ljudi za drveće - Society of the man of the Trees, napisao je:
    -'Poruke duhova drveća preko Doroti otkrivaju okultno objašnjenje, koje naučno istraživanje nije bilo u mogućnosti da pruži, sadržano u rečenici - sva energija je jedna misao. Naši su preci verovali da je sama zemlja osećajno biće i da duboko preživljava torturu koje čovečanstvo vrši nad njom. Smatram da treba da prihvatimo takvo verovanje i da se prema tome i ponašamo, ne bismo li na taj način sebi stvorili novi svet razumevanja i sklada sa prirodom i njenim bićima'.
    Mnogi posetioci Findhorna tvrde da su se lično uverili u postojanje Deva. Bez sumnje, ovakav eksperiment čoveka, opterećenog materijalnim svetom koji je sav standardizovan etičkim zakonima i principima, navodi na dublje razmišljanje i budi u njemu želju da posegne za nepoznatim svetovima i bićima koja ih nastanjuju, a koja zvanično ne postoje.