Ešalon Projekat

    Ešalon je automatski globalni sistem za presretanje i prosleđivanje, kojim rukovode obaveštajne agencije pet zemalja: Amerike, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda. Američka bezbednosna agencija NSA vodi glavnu reč, a službe ostalih zemalja je verono prate.

    Početak rada na Ešalonu datira još iz 1947.godine  kada su se za globalno špijuniranje zainteresovale neke američke i britanske tajne službe. Tada je u Londonu nastao sporazum koje istraživači nazivaju Prokleti Pakt. Takav naziv nije ni malo slučajan, jer nema sumlje da je Ešalon samo jedan i to manji deo njihovog monstruoznog projekta, a on je u odnosu na druge projekte pod okriljem Prokletog Pakta i najbezopasniji.
   Amerika i Britanija kojima su se priključile Kanada, Australija i Novi Zeland su tako 1947. godine uskladile svoje obaveštajne aktivnosti, takozvanim UKUSA ugovorom a sam Ešalon je nastao 1971.godine. Pretpostavlja se da je danas u stanju da snimi preko pet milijardi razgovora svaki dan i da ih zatim obradi. Predmet interesovanja Ešalona je bukvalno svaki vid komunikacije: razgovori običnim, mobilnim i satelitskim telefonima, internet, E-mail, faksovi. Preko 90% saobraćaja koji se odvija preko globalne kompjuterske mreže je pod budnim okom Ešalona i NSA.
   Kao i mnogi drugi špijunski sistemi, Ešalon je razvijen u doba hladnog rata. Njegove primarne mete su vlade, organizacije i industrija, a sekundarne sve ostalo što može da se špijunira. Cilj im je da im ništa ne promakne. Pet država pod komandom USA deli skupljene informacije i svaka članica snabdeva ostale četiri podacima o sopstvenim ključnim rečima, frazama, ljudima i lokacijama.
     Veoma važno pitanje je ko određuje predmet prisluškivanja i ko ima pristup tim informacijama. Izveštaj pod nazivom Mogućnosti presretanja 2000 tvrdi da Amerikanci koriste ovaj sistem prema svom nahođenju i da nikome ne polažu račune.Francuska vlada je optužila američku da zloupotrebljava Ešalon da bi obezbedila prednost svojim kompanijama nad konkurencijom. Džejms Vulsi, bivši šef CIA, na to je samo odgovorio da su oni samo neutralisali efekte francuskog podmićivanja širom sveta.
    Pritom je zaboravio da je industrijska špijunaša koju im Ešalon sa lakoćom omogućava, kažnjiva svuda u svetu. Saveznici se osećaju ugroženima i dižu svoj glas, ali to uopšte ne uzbuđuje NSA. Zbog ovog francuskog "bezobrazluka" prema Americi uslediće im stravična kazna i packa od strane Amerike, ali o tom pročitajte  na stranici PROJEKAT HAARP.
    Sistem Ešalon prikuplja podatke na više načina. Za presretanje satelitske komunikacije, na Zemlji je izgrađena čitava mreža masivnih radio-antenskih stanica koje su locirane u SAD, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Novom Zelandu, Kanadi i Australiji.

    Za praćenje komunikacija između gradova koristi se veliki broj satelita koji prosleđuju podatke centrima za obradu na Zemlji. Najvažniji su blizu Denvera (SAD), u Velikoj Britaniji, Australiji i Nemačkoj. Što se Interneta tiče, Ešalon rutinski presreće svaku informaciju. Čak ni podvodni kablovi nisu ostali van domašaja Ešalona. Još 1982. godine pronađen je na dnu okeana uređaj za prisluškivanje, koji je bio vezan za magistralni vod.
    Veruje se da ga je postavila američka mornarica i pitanje je koliko je još njih ostalo neotkriveno. Kada nijedan od metoda ne daje tražene rezultate, organizacija pristupa klasičnim sistemima špijunaže. Njihovi obučeni agenti ručno postavljaju sofisticiranu prislušnu opremu u blizini izabrane mete.
    Posle prikupljanja sirovih informacija, sistem vrši selekciju pomoću rečnika tako što pomoću kompjutera traži neke ključne reći ili adrese. Na taj način se u velikoj meri smanjuje broj informacija koje se kasnije obrađuju i istovremeno onemogućava neovlašćenim korisnicima da se koncentrišu na bilo koji pojedinačni slučaj u toj fazi.
    Sve ono što biva "uhvaćeno" Ešalonom proseđuje se odmah u centralu Menvit Hil u Engleskoj. Tu se obavlja čitanje i klasifikovanje pristpelog materijala, a ono što je najinteresantnije odmah se šalje u Fort Mid, u Merilendu (SAD), u sedište NSA.
    Ono što nije prosleđeno, to se snima i stvara se monstruozna baza podataka koja će biti upotrebljena kad se ukaže potreba za tim.Sastavni delovi Ešalona su osim satelita i 'zemaljske stanice' koje se nalaze u Šugar Grou i Jakimi (SAD), Vaihopai (Novi Zeland, slika gore desno), Džeraldtonu (Australija) u Hongkongu, Kanadi, Japanu, Južnoj Koreji i u skoro svim zemljama članicama NATO-a.
    Pod nadzorom ovih stanica kojih u Ešalonu ima oko 2500 nalazi se sve što postoji. Pod specijalnim režimom Ešalona su i svi sateliti Intersat, kao i svi ostali koji služe prenosu informaciju. Ešalonu intenzivno pomažu i špijunski avioni tipa Avaks.

    Najstrože čuvana tajna je kako Ešalon špijunira građane, ali zna se da su pod njegovom kontrolom. Naprimer, Ešalon nadgleda i čoveka koji karticom podiže novac iz automata (današnje kartice sa RFID čipom uveliko mu to omogućavaju, a šta tek mu omogućavaju nove čipovane lične karte koje se spremaju za Srbiju i Balkan.
    Po Amerikancima i NSA osnovna uloga Ešalona jeste zaštita nacionalne bezbednosti, ali to sigurno nije sve. Industrijska špijunaža zauzima veoma značajno mesto u aktivnostima Ešalona. Po nekim saznanjima, pristup informacijama imaju samo visoki zvaničnici Bele Kuće, ali oni mogu da ih prosleđuju dalje po njihovom sopstvenom nahođenju.
    Najvažniji kupci skupljenih informacija su velike korporacije, naravno prvo američke, a pomenuti zvaničnici teško mogu da odole tolikoj moći, a da je i ne zloupotrebe u borbi protiv političkih protivnika u sopstvenoj kući. U svakom slučaju Ešalon je najmoćnija organizacija za prikupljanje podataka na svetu. Pouzdani izveštaji daju do znanja da on predstavlja veliku pretnju privatnosti ljudi širom sveta, i strah od njegovih mogućnosti je sasvim realan. Rečeno je da je Ešalon "bezopasan" projekat iz okrilja Prokletog Pakta.
    Međutim osnovano se sumnja da se u okviru Prokletog Pakta radi i na mnogo užasnijim projektima. Zajednički naziv im je 'nove ideje za vođenje rata'. Danas se zna i detaljnija i dublja struktura Prokletog Pakta, a to je da ga čine dva paralelna sistema.
    Jedan se naziva UK/USA, a drugi je EU/FBI.U sistemu UK/USA (UK je Ujedinjeno Kraljevstvo, tj. Velika Britanija) uključene su britanske i američke tajne službe. Sa američke strane to su CIA i NSA, a sa britanske MI6, M16 (o kojoj se malo zna) i GCHO koja je još tajanstvenija. Glavni deo sistema UK/USA je monstruozna NSA (Američka nacionalna agencija za bezbednost).
    Pod njenim patronatom izvode se brojne tajne operacije bez ičijeg znanja, zakonskog i zvaničnog odobrenja. Tajno ju je osnovala administracija američkog predsednika Harija Trumana 4.novembra 1954.godine.Danas kontroliše više od 2000 baza za prisluškivanje i nadzor elektronskih poruka, zvanični budžet joj je veći od 10 milijardi dolara godišnje i zapošljava preko 130.000 hiljada ljudi. Danas je NSA najveća organizacija elektronske špijunaže i tajne kontrole na svetu, i danas je čak veća i od CIA.Šta se stvarno dešava u njenim tajnim bazama Nurungar, Pine Gap i drugim za koje se i ne zna gde su, to niko tačno ne zna.
    Drugi sistem EU/FBI povezuje delovanje nacionalnih policija niza evropskih policija, američkog Federalnog istražnog biroa FBI, carinske i imigracione službe i službe takozvane državne bezbednosti. O delokrugu rada sistema EU/FBI vrlo se malo zna.
   Pakt Velika Britanija - SAD krije i druge neverovatne i vrlo ružne tajne. Projekat Ešalon samo je jedna od posledica toga pakta.I super tajni projekat 'Zvezdani Ratovi' je pod jurisdikcijom pakta Velika Britanija - SAD. Na projektu Zvezdani Ratovi koji je poznat i kao SDI (Strategic Defense Initiative), zabeležena je bukvalno prava epidemija smrti naučnika koji su radili na projektu. 
    Deo košmara ovog pakta Srbija je osetila 1999. godine, a kakve još košmare ovaj pakt sprema celom svetu. Da li će svet otvoriti oči na vreme i spasiti planetu?