Astralna Projekcija i Astralno Putovanje

    Pre nekoliko decenija, ograničenja komunikacijske infrastrukture stvarala su neku vrstu tampona izmedu snažnih uticaja svetskih zbivanja i naše osetljivosti. Ali danas, kad smo ovako izloženi direktnim prenosima, masovnim medijima i multimedijalnosti, sve je veći broj onih koji ne mogu pobeći od razmišljanja o vrednosti našeg postojanja, nivou zrelosti čovečanstva i, kao prirodna posledica toga, o temi evolucije.

    Na sreću, naučna dostignuća omogućila su nam da razumemo smisao određenih elemenata našeg postojanja. Nedavna  otkrića na poljima tehnologije i komunikacije imaju tako jak pozitivan uticaj na nivo našeg obrazovanja i rasuđivanja da naša pitanja o postojanju i evoluciji postaju sve preciznija i izazovnija. Ipak, nauka, usprkos svoj njenoj soflsticiranosti, i dalje ostaje nesposobna pružiti nam dokazivo objašnjenje onoga što se s nama događa nakon što umremo, na primer.
    Vera je tradicionalno igrala važnu ulogu u objašjavanju enigmi kao što je ova, i sve do nedavno verski su nazori bili široko prihvaćeni, dajući veliki doprinos ublažavanju naše zabrinutosti u pogledu smrti i zagrobnog života. Ali, s povećanjcm nivoa našeg znanja i pronicljivosti postajemo sve manje spremni prihvaćati neosporive 'apsolutne' istine i mistične interpretacije. Posledica toga je da ljudi širom sveta danas traže preciznije i logičnije odgovore koje mogu sami proveriti na prastara egzistencijalna pitanja kao što su: 'Odakle sam dosao?', 'Kamo ću otići kada umrem?', 'Kako će mi tamo biti?', 'Ko će još biti tamo?' i 'Šta je smisao mog Života?
    Kao odgovor na tu sve veću potražnju, na tržištu se pojavilo preobilje 'puteva do prosvet!enja'. Neki od njih se prihvacaju preko pametno reklamiranih proizvoda kao sto su predavanja, seminari, knjige i video kasete, i njihov medunarodni komercijalni uspeh dokazuje da u celom svetu postoji potražnja ogromnih razmera. Ipak, mnoge od tih metoda, filozofija, teorija i praksi od pojedinaca traže određeni stepen vere, i ne mogu se proveriti objektivnim sredstvima. S tako puno ponuđenih mogućnosti, skoro smo došli do toga da nam trebaju kursevi za to koji kurs odabrati. Kako da onda razlikujemo ono što je vredno od onoga šta nije? Kako možemo stvarno znati što je relativna istinal I da li je dovoljno jednostavno verovati u nešto zato što u to veruje neko drugi, zato što se čini da to ima smisla ili zato što od toga osećamo neku toplinu oko srca?
    Današnja nauka, sa svojom konvencionalnošću, ograničena je i nije razviia nikakve metode pomoću kojih bi mogla odgovoriti na ova ili ranije spomenuta pitanja, i nije u stanju potvrditi postojanje života u drugim dimenzijama.
    U potrazi za boljim načinima dolaženja do dokazanih i proverljivih odgovora, neki naučnici gledaju na proučavanje vantelesnih iskustava - VTI, koja su tokom istorije dokumentovana još od vremena drevnog Egipta, kao na delotvomo sredstvo kojim lično možemo proveriti što se nalazi izvan granica onoga što možemo opaziti našim telesnim čulima.
    Korištenjem naprednijeg modela i naučnici mogu istraživati postojanje neopipljivih dimenzija, primenjujući razne metode koje uključuju analizu detaljnih, dobrovoljno danih informacija iz priča o ličnim iskustvima lucidnih VTI-a. Eksperimentalna istraživanja koja sprovode brojne naučne organizacije dodatno potvrđuju stvarnost VTI fenomena i astralne projekcije.
    VTI je univerzalni fenomen za koji je u potpunosti sposobno svako ljudsko biće i netrebamo ovu davno priznatu pojavu smatrati čudnom ili ekstremnom. Međutim, svako treba da doživi vlastito iskustvo i sam da se uveri u istinitost o astralnoj projekciji.


    Vantelesno iskustvo, takođe poznato i kao astralno putovanje ili astralna projekcija, jednako je prirodno kao spavanje ili disanje. Tokom VTI-a, ljudska svest deluje nezavisno o fizičkom telu u nefizičkoj (ili vanfizičkoj) dimenziji. Ponekad se to doživljava s određenom svešću o onome što se događa, ali obično nije tako - što znaci da osoba neće imati nikakva sećanja na svoje iskustvo.

    VTI se spominju kroz čitavu ljudsku istoriju. Bez obzira na kulturu, socioekonomski sloj, pol, jezik, nacionalnost, veru, civilizaciju i doba, od najstarijih plemenskih društava do modernih društava XXI veka, ljudska bića spominjala su izlazak i kasniji povratak finotvarnog tela u fizičko telo s izuzetno visokim stepenom doslednosti u opisivanju brojnih različitih obježja ove pojave.
    Rani dokazi postojanja VTI-a javili su se u starom Egiptu pre 3.000 do 5.000 godina. Egipatski sveštenici bili su svesni postojanja astralnog tela; zvali su ga Ka. Opisi VTI-a kasnije su se pojavili u staroj Grčkoj, u zapisima brojnih filozofa, uključujući Platona i Herodota. Slučajevi svesne projekcije takođe su dobro dokumentovani u Bibliji, na primer u Ezekielu III: 14; Ivanovoj apokalipsi 1:10-11 i 4:2; i u poslanicama Pavla iz Tarza,npr.,II Korinćanima 12:2.
    Tokom srednjeg veka, zbog represivnog uticaja Inkvizicije, VTI se proučavao i prakticirao u tajnosti, unutar ezoterijskih i okultnih pokreta. Skupljene informacije nisu bile dostupne širokoj populaciji. Ta potreba za tajnošću doprinela je izmišljanju raznih mitova i neistina o opasnostima astralnog putovanja koji su se održali sve do danas. U XVIII i XIX veku, velik broj pionira u ovom području istraživanja ostavio je jak uticaj na društvo objavljivanjem raznih dela. Među njima su najznačajniji švedski filozof Emanuel Svedenborg, francuski romanopisac Onore de Balzak, sa svojim (autobiografskim) romanom Louis Lambert, i tvorac spiritizma, francuz Alan Kardec.


    Uzevši u obzir tu istorijsku perspektivu, najvažniji zaključak što se može izvesti iz istraživanja i ličnih doživljaja VTI-a je da su ljudska bića nešto više od samih njihovih tela. Osoba koja dozivi VTI dobiva nepobitan dokaz da je fizičko telo tek privremena 'kuća' kroz koju se čovekova svest manifestira u fizičkoj dimenziji. Jer ono što se događa za vreme VTI (do kojeg obično dolazi kad fizičko telo spava ili je u izmenjenom stanju svesti) je odvajanje nefizičkih (ili vanfizičkih) tela od fizičkog tela. Ako osoba zadrzi svest tokom tog iskusrva, može videti da njena svest o sebi prebiva u vanfizičkom telu, a ne u fizičkom telu. Najčvršći lični dokaz toga je kada neka osoba stekne lucidnost dok je izvan tela i ugleda svoje fizičko telo kako spava na krevetu. To se običo događa za vreme iskustava tik do smrti (Near death experience - NDE), kad je odvajanje vanfizičkog tela posledica kritičnog telesnog stanja pojedinca. Hiljade dokumentovanih izveštaja o žrtvama nesreća i srčanih udara, između ostalog, potvrduje ovu pojavu poznatu kao bilokacija.

    Slično tome, često se spominje i široko je prihvaćena činjenica da je vanfizičko telo povezano s fizičkim telom rastezljivim poljem energije, poznatim kao srebrno uže. Srebrno uže deluje poput uzdi na vanfizičko telo, sprečavajući da se ono izgubi u vanfizičkim razinama ili da se ne uspe vratiti u fizičko telo. Srebrno uže je energetski posrednik između dva sredstva manifestovanja (fizičkog i vanfizičkog tela), i puca samo u trenutku biološke smrti, kada vanfizičko telo (nosač svesti) odlazi započeti novo razdoblje između fizičkih života (razdoblje odmora). O srebrnom užetu se ponekad govori kao o nečijoj bioenergiji ili energetskom telu - kako ga se zove dok je osoba u fizički budnom stanju. Zapravo, to energetsko telo je spona kroz koju polja energije koju stvaraju čakre u ljudskom telu struje do nefizičkog tela i natrag.
    Ta stalna (obično nesvesna) razmena energije odgovorna je za održavanje neophodnih funkcija u telu i održavanje tela na životu, kad je osoba u budnom stanju i kad je van tela. Slično tome, ta energetska veza omogućuje nefizičkom telu da otputuje daleko od fizičke baze.
    Bioenergija je jedan od brojnih izraza koji se koriste za opisivanje polja energije što zrači iz svakog živog bića i okružuje ga. Takođe, poznata je kao vitalna energija, chi, aurayprana i životna sila. Kao prirodni element, bioenergija je prisutna u svim ljudskim procesima i međusobnim odnosima. Ono što većina ljudi ne uviđa je da je ona takođe i važan resurs kojeg smo u stanju kontrolisati. Ovladavanje vlastitom bioenergijom donosi bezbrojne koristi. U kontekstu VTI-a, kontrola bioencrgije je ključna kompo­nenta za izazivanje VTI-a, odgovoma je za nivo lucidnosti koju možemo postići izvan fizičkog tela, i predstavlja resurs koji nam omogućuje da obavljamo zadatke i zadržimo ravnotežu u vanfizičkoj dimenziji.


    Sa srebrnim užetom koje osigurava neprekidnu vezu između fizičkog i vanfizičkog tela, moguće je doživeti raznovrsna lucidna iskustva izvan tela. Možemo putovati po fizičkoj razini ili posetiti druge dimenzije,sretati stare prijatelje ili sklapati nova poznanstva, provoditi svoju volju i donositi odluke. Ali kako možemo biti tako sigurni da je ono što doživljavamo stvarno, a ne san ili neko drugo izmenjeno stanje svesti izazvano nekim od uticaja kao što su nesvestica, iscrpljenost, groznica, lekovi, hormoni ili droge? Među obeležja svesnog VTI-a, po kojima se on jasno razlikuje od sna ili halucinacije spada i sledeće:

■ Osobe koje su lucidni, aktivni učesnici VTI-a, donose odluke i koriste svoje mentalne sposobnosti, dok u snu ostaju pasivne i nemaju kontrolu nad iskustvom sanjanja
■ Okoline i situacije koje se susreću tokom projekcije stvarne su, dok u snovima mogu biti iskrivljene ili besmislene
■ Situacije koje se susreću u projekcijama degađaju se nezavisno o kreativnim i sposobnostima i mašti pojedinca
■ Teže je setiti se projekcija nego snova, budući da se iskustvo događa izvan fizičkog mozga i ne ostaje zabeleženo u njemu
■ Osobe koje doživljavaju projekciju mogu videti, pa čak i dodimuti, svoje fizičko telo, dok se snovi odvijaju unutar fizičkog tela
■ Osobe doživljavaju osećaj slobode, zadovoljstva, proširene svesti, a ponekad i euforije zahvaljujući tome što mogu leteti i prolaziti kroz materijalne objekte. dok snovi pružaju puno prizemnije osećaje i iskustva
■ Osobe često opažaju izlazak i/ili povratak njihovog van­fizičkog tela u fizičko telo, dok se u snovima to ne događa.